Pored svih teškoća u kojima se našao sistem školstva tokom poslednje dve godine, zbog posledica pandemije koronavirusa, sada se pojavio novi: bolovanja prosvetnih radnika koje nema ko da menja. Naime, u osnovnim i srednjim školama širom Srbije, sve je manje učitelja i nastavnika, a oni koji su zaposleni na neodređeno masovno su zaraženi, pa odsustvuju s posla. Zamena nema i deca ponovo gube od nastave. Trenutno je u školama veći manjak zaposlenih, nego u novembru 2020, kada je najviše radnika u prosveti otišlo na bolovanje.
Škole su sada u situaciji da popunjavaju „rupe“, odnosno na sve moguće načine traže kako da dovedu zamenu za zaposlene koji su na bolovanju, ponekad i po mesec dana.
„Na različite načine se popunjavaju te rupe. Tačan broj nastavnika koji su u izolaciji ne znamo, a sigurno je veliki. Prema nekoj lokalnoj anketi koju smo uradili u našim školama, zaražavanje i broj ljudi, koji je trenutno van sistema zbog bolovanja, premašio je novembar prošle godine, kada je bilo najteže i kada je najviše nastavnika bilo bolesno. Tada je oko 11 odsto zaposlenih u prosveti bilo na bolovanju, a sada ima škola kojima nedostaje čak 30 odsto ljudi. To se do sada nikada nije desilo. Škole se snalaze tako što iz drugih škola dovode zamene, pa ako neko nema pun fond radnih sati, onda ga pozivaju u drugu školu.
To se dešava kada neko želi da popuni normu, pa radi pre podne u jednoj, a po podne u drugoj školi. Međutim, kad se smene poklope, to je nemoguća misija, čak i u manjim gradovima od Beograda. Škole pokušavaju da nađu ljude koji su nekada radili na određeno vreme, ali više ne rade. Sad ih pozivaju da se vrate, umesto da su ih ranije zaposlili. Oni su im bili dobri dok ne dođe neko drugi preko veze i bude zaposlen“, kaže za portal Nova Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
U školi u Beogradu od pet učiteljica, rade tri
„Nema ko da dođe da ih zameni, dele odeljenja na pola, uklapaju smene, nikome i nije jasno kako uspevaju. Prosvetni radnici crkavaju od posla, jer rade obe smene, a to traje od kada smo prešli na onlajn nastavu. U prosveti je sve manje ljudi, jer neće da rade za male plate, posebno mladi. Mi se zalažemo za to da odnos zarada bude jedan (za tetkice) prema dva (administrativni radnici ili oni sa četvrtim stepenom stručne spreme), prema tri (oni koji su završili fakultete). Kada bi se pridržavali dogovora koji je odavno postignut, ali nikada nije operativno sproveden, trebalo bi da prosvetni radnik sa fakultetom ima 96.000 dinara platu, a prosečna zarada trenutno je 64.000“, navodi Janković.
Dobra organizacija
Pojedine kolege iz prosvete, međutim smatraju da se sve može prevazići dobrom organizacijom i međusobnom tolerancijom.
“Nikad nije bilo lako zaposliti se u prosveti. Sada prolazimo kroz težak period, jer pandemija nije laka za mnoge profesije, ne samo za nas nastavnike. Trenutno ima najviše bolovanja, i potrebne su zamene za ljude koji su bolesni. Uspevamo nekako da se organizujemo, tamo gde je to moguće.
To što će neko raditi duplu smenu nije najgore, učiniće uslugu deci i roditeljima. Ovde se radi o mesec dana ili dva, koliko može da traje ovaj špic pandemije. Sa malo tolerancije od strane svih i uz dobru organizaciju, niko se neće opteretiti previše.” priča Milan Bajić, direktor Osnovne škole „Josif Pančić“ u Beogradu.
Dodatni problem je što ne može svako da radi u osnovnoj školi, naglašava Obrad Drakulić, direktor OŠ „Karađorđe“.
„Imamo u proseku pet do sedam nastavnika i učitelja manje, ali to je iz više razloga, nije samo zbog korone. Snalazili smo se nekako do sada i nastava nije trpela. Mlade kolege pozovemo često na probni rad, ali to nažalost kratko traje. Bila je jedna mlada koleginica koja nije htela da poštuje mere, odbijala je da nosi masku u školi, sukobila se odmah sa kolegama i morali smo da je otpustimo. Primite nekad nekoga ko se ne snalazi sa malom decom, ili dođu nastavnici iz srednje škole u osnovnu, pa se pogube. Razlika u podučavanju osnovaca i srednjoškolaca je tolika, da bi trebalo da postoje dva odvojena ministarstva prosvete za jedne i za druge“, kaže Drakulić.
Nedavno je objavljeno da je u našoj zemlji, u osnovnom obrazovanju na određeno vreme zaposleno čak 11.000 osoba, a u srednjem 5.746 sa normom od pet do 100 odsto.
Izvor: Nova
