Stranka Zavetnici podnela je Skupštini Srbije predlog izmena Krivičnog zakonika, gde između ostalog traže i meru obaveznu hemijsku kastraciju za višestruke pedofile i silovatelje.
U obrazloženju oni navode da je, prema određenim istraživanjima, primećen značajan pad ponovljenih dela silovanja i pedofilije kod osoba koje su bile podvrgnute takozvanom antilibidinalnom tretmanu, kao i evropske države koje su do sada uvele tu meru bezbednosti, poput Engleske, Francuske, Švajcarske, Norveške, Danske, Poljske, Ukrajine i Nemačke, a u našem okruženju Severne Makedonije.
„Nakon niza događaja koji su potresli javnost Srbije, a vezane za višestruke počinioce krivičnih dela protiv polne slobode, mišljenja smo da se prema povratnicima mora primeniti mera bezbednosti obavezne hemijske kastracije. Država mora hitno da reaguje i usvoji predložene izmene KZ, kako bi se na taj način uputila jasna poruka eventualnim počiniocima šta mogu da očekuju u slučaju ponavljanja ovih krivičnih dela, što će imati opšti preventivni karakter„, piše u obrazloženju predloga.
Međutim, hemijska kastracija kao mera bezbednosti, isto je diskutabilna u pravnoj teoriji i praksi koliko i smrtna kazna za pojedina krivična dela.
Advokat Borivoje Borović je protiv te mere, jer smatra da nije u skladu sa ljudskim pravima i slobodama i navodi da ona ima i niz drugih nedostataka.
„Političke partije kao i stranka na vlasti utrkuju se da daju predloge izmena zakona koji često nisu u skladu sa samim zakonom kao ni sa ljudskim pravima i slobodama. Nedavno je bilo reči o uvođenju doživotnih kazni za dela za koja ne bi mogla biti uvedena, ni po evropskim konvencijama. Ovaj konkretan predlog ima niz manjkavosti, tim pre kao što država nema pravo da nekome oduzme život, nema prava ni da ga tretira hemijskim sredstvima. Mislim da to ne može preventivno da deluje u tom pravcu, u pitanju su izolovani slučajevi, a država ima bolje mehanizme da kontroliše i prati više puta osuđivana lica. Postoji obaveza javljanja, postoje ljudi koji prate kretanje i komunikaciju ranije osuđivanih lica za tako konkretna krivična dela. Dakle, ovo je opet prebacivanje odgovornosti na druge, umesto da se dopusti da policija radi svoj posao i ljudi koji su zaduženi za to. Mislim da je taj predlog više marketinškog karaktera i da nema mnogo podržavalaca u Evropskoj uniji„, kaže Borović za Danas.
S druge strane, advokat Vladimir Todorić kaže da nije u startu za odbacivanje rasprave na tu temu, ali da bi njoj trebalo da prethode i neke ozbiljne procene i razgovori o samom načinu sprovođenja takve mere kod nas.
„Nisam apriori protiv rasprave na tu temu. Kada govorimo o takvoj vrsti povratnika, njihova biološka predispozicija je usmerena na ponavljanje tog krivičnog dela, odnosno u pitanju je nagon koji ne mogu da suzbiju i kontrolišu. Radi se čak negde o biološko-psihološkom poremećaju. Nisam neko ko bi odmah bio protiv toga, ali potrebno je razgovarati o tome da li kod nas postoje kapaciteti za primenu takve mere, kadrovi, na koji način bi se primenjivala. Mi smo tek pre desetak godina uveli registar tih prestupnika kako bi oni mogli biti praćeni, ali je sada pravo vreme da se pogleda da li je to doprinelo smanjenju takvih pojava ili se radi o licima koja umaju biološko-psihološku predispoziciju za ponavljanje takve vrste krivičnih dela. I ako je na tom planu poremećaj, na tom planu ga i treba lečiti. Ali pre toga treba videti ko bi to kod nas radio, na koji način, da ne ispadne opet ‘videla žaba da se konji kuju, pa i ona digla nogu’, bez obzira što je to u nekim zemljama uspešno, ili možda nije, šta su preduslovi za takvu vrstu mere bezbednosti kod nas„, objašnjava Todorić.
Međutim, on naglašava da, ukoliko bi se u tu temu ulazilo dublje, javlja se još pitanja.
„Postoje podele krivičnih dela na ona koja se vrše iz ekonomskih, socijalnih razloga, a postoji određeni procenat dela psihopatske prirode. I tu se postavlja pitanje slobodne volje tih ljudi, da li im se može stavljati na teret nešto što oni nisu mogli da suzbiju i kontrolišu. To je tema o kojoj će svi imati mišljenje, i nemam ništa protiv da se o tome razgovara, ali tamo gde treba, a retko koja tema je adekvatno diskutovana u našem parlamentu, pa ni ova ne bi bila izuzetak„, smatra Todorić.
