Главни циљ дечјег додатка је да родитељима у тешком материјалном положају помогне при одгајању деце. Иако се годинама прича како је улагање у децу и породице један од приоритета државе, пракса показује нешто сасвим друго.
Пример који најпластичније одсликава парадокс система јесте да породица са двоје деце, у којој само један родитељ ради за минималац, због висине примања нема право на дечји додатак, пише biznis.rs.
Износ минималне зараде зависи од броја радних сати и креће се од 49.280 до 56.672 динара.
Цензус за остваривање права на дечји додатак усклађује се 1. јануара и 1. јула текуће године (на основу статистичких података) са кретањем индекса потрошачких цена на територији Србије у претходних шест месеци.
Крајем јула стигла је вест о новом усклађивању дечјег додатка, када је основни износ за период до краја 2025. године повећан са 4.299,63 на 4.411,42 динара – свега 112 динара више.
Тако су од 1. јула 2025. године одређени следећи износи:
4.411,42 динара – основни додатак по детету
5.734,83 динара – за самохране родитеље и старатеље
6.617,14 динара – за родитеље деце са инвалидитетом или сметњама у развоју
7.940,55 динара – када се стичу услови по више основа
Да би се уопште дошло до ове помоћи породица мора да испуни велики број услова. Просечан приход по члану домаћинства у претходна три месеца не сме да пређе 13.234 динара. Самохрани родитељи имају нешто шире оквире – до 17.204 динара, док су за породице са децом са сметњама у развоју прописани посебни лимити.
Управо због ових цензуса долазимо до апсурда – рад за минималац аутоматски значи да четворочлана породица не може да оствари право на додатак. Дакле, минималац – за државу – гарантује довољно пристојан живот да помоћ није потребна.
Осим лимита у приходима закон поставља и имовинске баријере. Породица не сме поседовати додатне некретнине, осим стана или куће у којој живи. Ни та некретнина не сме бити “превелика” – дозвољена је највише једна соба по члану домаћинства, увећана за још једну. Гаража може постојати, али не већа од 20 квадрата. За пољопривредна домаћинства важе посебна правила – право се може остварити ако површина земљишта не прелази два хектара по члану породице.
Дечји додатак може се примати највише за четворо деце, осим у случају близанаца или тројки при четвртом порођају, када право обухвата сву новорођену децу. Ако једно од прво четворо деце изгуби право, оно се преноси на пето дете. Посебно право признаје се и за децу без родитељског старања.
Један од кључних услова јесте и редовно похађање школе. Дете које не иде у школу, осим у изузетним случајевима, губи право на додатак. Ученици средњих школа имају право до завршетка школовања, а најкасније до 20. године. Деца са сметњама у развоју могу примати додатак и до 26. године, уколико су укључена у образовне и радно-оспособљавајуће програме.
Катастарски приходи као додатни филтер
Закон се ослања и на катастарски приход од земљишта. Постоје тачно одређени лимити – изражени у динарима – које породица не сме да премаши по члану домаћинства.
Чак и минимални приход од пољопривреде може бити препрека за добијање помоћи, осим ако породица нема друге изворе прихода, када је дозвољен нешто шири праг.
Право на родитељски додатак
Родитељски додатак у Србији, према изменама Закона које су на снази од 1. новембра 2024, намењен је мајкама за прво, друго, треће и четврто дете, уз услов држављанства и пребивалишта у Србији.
За прво дете исплаћује се једнократно 500.000 динара, за друго 600.000 у 24 месечне рате, а за треће 2.280.000 у 120 рата. Четврто дете доноси 3.180.000 динара, такође у 120 рата. Уз то, за друго и треће дете предвиђена је и једнократна помоћ од 135.000 динара.
Захтев за родитељски додатак подносе мајка или отац – одмах у породилишту или најкасније до првог рођендана детета. Уколико се подноси у здравственој установи, овлашћени радник шаље га електронски надлежном органу.
Једнократна помоћ није решење за најугроженије породице
Како у разговору за Biznis.rs истиче национална директорка Фондације СОС Дечија села Србија Весна Мраковић, кључ није у једнократној материјалној помоћи, већ у јачању капацитета самих породица.
“Социјално угрожене породице нису у тешкој ситуацији само због недостатка новца. На њихову свакодневицу утичу и социјална изолација, здравствени проблеми, незапосленост, као и недостатак шире друштвене подршке. Због тога је пресудно да им се помогне да изграде знања и вештине које ће им омогућити да самостално брину о себи и својој деци“, нагласила је Мраковић.
Управо на том принципу почива програм „Јачање породице“, који Фондација спроводи од 2013. године. Идеја програма је да се прекине „зачарани круг“ сиромаштва и дисфункционалних образаца понашања који се често преносе с генерације на генерацију. Породицама се, како објашњава Мраковић, пружа практична и континуирана подршка, док је материјална помоћ присутна само када је неопходна.
“Без задовољених основних потреба не може се говорити о решавању других проблема, али ако се она нуди без јасно дефинисаног циља постоји опасност да се породице дугорочно пасивизирају и остану зависне од помоћи“, каже она и посебно критикује праксу давања универзалних бенефиција, нарочито у већим градовима, које се додељују свима без обзира на реалне потребе.
“Такве мере често заобилазе најсиромашније, или су им недовољно корисне. Уместо тога, неопходно је да се подршка усмери тамо где је најпотребнија – у области образовања, лечења, запошљавања и стамбеног збрињавања. Само тако она може да донесе стварне промене“, истиче Мраковић.
Програм „Јачање породице“ подразумева рад са свим члановима домаћинства, директно у њиховом окружењу – у домовима, насељима и локалним заједницама. За једанаест година рада подршку је добило 1.652 породице са 3.919 деце и младих, као и 2.185 одраслих.
Предлог који није заживео
Још 2022. године Фискални савет је апеловао на владу да се систем измени. Тада је објављена анализа да деца до 18 година представљају најугроженију старосну групацију у Србији са стопом ризика сиромаштва од 24,2 одсто, која је осетно виша од опште популације (21,7 одсто). Зато је, према њиховој оцени, јасан приоритет за смањење сиромаштва деце унапређење износа и обухвата дечјег додатка.
Како су навели, повећање износа накнаде за четвртину и снажно повећање обухвата најугроженијих корисника за више од две трећине, са 245.000 на око 415.000 деце, омогућило би да се стопа сиромаштва деце смањи на исподпросечан ниво од 19,1 одсто.
Извор: Biznis.rs/Н1
