Nakon što u nedelju 25. oktobra još jednom vratimo kazaljke unazad, najverovatnije će nas mučiti depresija, bićemo hronično nenaspavani, a mogući su i kardiovaskularni problemi – bar tako tvrde stručnjaci. Zato se svake godine nadamo da će se pomeranje sata ukinuti.
Pre više od 200 godina neko se dosetio da stvori privid dužeg dana u toku zime, tj. da se uz pomoć pomeranja kazaljki što bolje iskoristi dnevno svetlo tokom zimskih meseci. Tako je u drugoj deceniji 20. veka zaživela ideja da, kada u jesen vreme pomerimo jedan sat unazad, dnevno svetlo iz popodnevnog termina premestimo u jutarnji i tako učinimo nešto “korisno” za ljude.
Nakon višedecenijske pauze, ovaj princip je ponovo počeo da funkcioniše sedamdesetih godina prošlog vcka. Međutim, vremenom se pokazalo da i nije tako opravdan jer u tim mesecima, od novembra do marta, više koristimo klima-uređaje, pa je veća potrošnja struje, više je saobraćajnih nesreća, kao i zdravstvenih problema.
Medicinska istraživanja kažu da smo zbog zimskog računanja vremena hronično neispavani, anksiozni, nezadovoljni, razdražljivi, da je više kardiovaskularnih problema i komplikacija prilikom izvođenja operacija na srcu, pa čak i deca imaju problema sa koncentracijom u školi.
Stručnjaci kažu da promena vremena ima “dramatične efekte” na fizičke i mentalne funkcije jer pravi zbrku u biološkom satu, a deci i starijima su potrebne nedelje da se naviknu na promenu, piše Euraktiv Nemačka.
Nakon višegodišnjih rasprava Evropska unija je pre par godina sprovela anketu među građanima i četiri miliona njih je bilo za ukidanje ove prakse. Tako je u martu 2019. godine doneta odluka o okončanju pomeranja kazaljki na satu u EU od 2021. godine.
Ipak, tu nije kraj jer svaka država članica EU treba da usvoji ovaj predlog da bismo svi posle toga ostali u letnjem računanju vremena, a i pitanje je na šta će se odlučiti Srbija, koja nije u EU.
