Сваке године у пољопривреди се бележе велике штете од града, као елементарне непогоде. Сезона противградне одбране почиње 15. априла, траје до 15. октобра. Последњих година све више се апелује на пољопривреднике да се не ослањају само на противградну заштиту, већ да користе противградне мреже, али и осигурање.
Противградни стрелци у Моравичком округу чекају наредбе из радарског центра Ужице, спремни да делују и тако спасу воће и поврће засађено на стотинама хектара, као и стамбене објекте.
Највише градоносних облака сваке године има на подручју Западне Србије, а иако је време променљиво, постоје посебно опасни периоди.
„Ово је од почетка сезоне до краја јула месеца. То је најангажованији део градоносних облака. Већ од јула месеца почиње полако да се стишава време. Буде и у августу, буде и у септембру, али много ређе“, објашњава стрелац.
Град Чачак је за надокнаду противградним стрелцима ове године из локалног буџета определио 6 милиона динара.
„Град Чачак се добро припремио за наступајућу противградну сезону. Према подацима које смо добили из Радарског центра Ужице, који покрива град Чачак, што се тиче противградне заштите, обезбеђено је око 12 до 13 ракета по једној противградној станици. Тренутно имамо 25 станица са 50 противградних стрелаца. Предвидели смо награду за противградне стрелце у износу од око 100.000 динара, коју треба да добије сваки противградни стрелац“, каже Владимир Гојгић начелник ГУ за ЛЕР в
Највећи број земаља данас не користи противградне ракете за одбрану од града. Користе се још само у земљама бившег Совјетског савеза и земљама бивше Југославије, а њихова учинковитост је највише до 30 одсто.
Будући да се последњих година све више апелује на пољопривреднике да се не ослањају на противградне ракете, са Зораном Ћирићем из Удружења осигурача Србије смо разговарали о томе у којој мери су нам осигурана пољопривередна земљишта
„Број осигураних површина у Србији расте из године у годину и то је оно што је позитивно у целој причи. Али, када погледамо статистику, онда дођемо и до оног податка који нам не одговара. Дакле, пре короне, у том периоду, до 2019. и 2020. је било осигурано 10 одсто до 12 одсто површина које се обрађују у Србији. Сада је тај проценат на нивоу 15-16 одсто, али то није проценат који можемо да будемо задовољни“, каже он.
Извор: ЕuroNews
