Немачка – обећана земља, тако је схватају не само људи из Србије који тамо живе и раде годинама, него и радници из региона. А како и не би, када немачки послодавци дају плате које се мере хиљадама евра месечно за дефицитарна занимања која су код нас плаћена троструко мање. Притом, она је у константној потрази за радницима са Балкана, па зато често олакшава услове за боравак и рад на њеној територији, посебно откад је увела „карту шанси“.
Немачка је у јуну ове године увела „карту шанси“ односно нова правила која квалификованим радницима са Балкана знатно олакшавају да брже пронађу одговарајући посао.
Према информацијама са портала Германy-Виса.орг, „карта шанси“ је дозвола боравка која омогућава грађанима земаља ван Европске уније да бораве у Немачкој до једне године како би пронашли посао.
За разлику од шестомесечне визе за тражење посла, ова карта омогућава дужи боравак и рад са скраћеним радним временом или пробне послове (до 20 сати недељно). Односно, они којима је додељена карта, могу да живе у Немачкој до годину дана док траже посао, уместо да захтевају од послодавца да их претходно спонзорише.
Картица такође омогућава људима да легално раде скраћено радно време док траже нешто трајније.
Услови за добијање карте
Карте шанси функционишу тако што се радницима додељују бодови по различитим критеријумима, као што су знање језика, радно искуство, старост. Она важи за оне са најмање две године стручне обуке или универзитетском дипломом признатом у земљи у којој је квалификација стечена. Такође је потребно познавање немачког или енглеског језика.
Кандидати морају показати доказ о способности да покрију трошкове живота током тражења посла, односно морају месечно имати најмање 1.027 евра.
Када се карта одобри, подносилац захтева може да уђе у Немачку и тражи посао до годину дана, што значи да више не мора да подноси уговор са немачком компанијом пре него што му буде дозвољено да уђе у Немачку да ради.
Иначе, нова правила су уведена са циљем да се смањи бирократија и скрате процедуре, а део су свеобухватног закона који има за циљ да реши недостатак квалификованих радника у Немачкој.
Најтраженија занимања
Наши људи који већ живе у Немачкој најчешће се баве физичким пословима, пре свега грађевином, а велики број њих запослење у здравственим системима, као што су неговатељи, медицински техничари, физиотерапеути, фармацеути,а отишао је и велики број наших доктора.
Директорка једне српске агенције за запошљавање у Немачкој Емина навела је раније за Нова.рс да су медицинари годинама уназад били међу најтраженијим профилима у Немачкој, међутим њих тренутно најмање одлази из Србије. Заправо – готово сви који су желели су и отишли.
„Тај талас медицинских радника је већ отишао, а оних који желе да оду је јако мало. То су, значи, медицинске сестре, техничари и доктори. Међутим, у претходном периоду веома тражени су физиотерапеути и мислим да ће, како се чини, њихова ера тек сада доћи до изражаја. То нам показују и наши клијенти који нам долазе с дипломом физиотерапеутског техничара“, рекла је она.
Према њеним речима, Немачка тражи и вариоце, електричаре, молере и аутомеханичаре који су у Србији веома дефицитарни. Док им Немци дају и до 3.000 евра, код нас ови мајстори зарађују око хиљаду евра. Огласи који су истакнути на сајту српских агенција за запошљавање у Немачкој показују да тамошњим фирмама фале и професионални возачи.
Тражене су и спремачице које могу добро да зараде, а обезбеђен им је и смештај у хотелу у ком раде.
На цени су и конобари, кувари, затим особље за рад у кухињи и производњи хране, као и радници за одржавање хигијене објекта.
Иначе, наша саговорница је објаснила да читаву процедуру запошљавања у Немачкој обавља агенција, јер процес уме да буде компликован и дуго траје.
Брже добијање боравишне дозволе за оне са плавом картом
Власници такозване плаве карте ЕУ сада могу још брже да добију дозволу за насељавање (27 месеци запослења са овом картицом). Ако кандидат има довољно знања немачког језика (ниво Б1), овај период се смањује на 21 месец (раније 33 месеца).
Како преноси Герман-Виса.орг, дозвола за насељавање се такође назива дозвола сталног боравка или на немачком „Niederlassungserlaubnis“ (важно је напоменути јер се често погрешно схвата).
Са сталном боравишном дозволом можете радити у Немачкој и путовати у и ван земље кад год вам затреба. Ако имате сталну боравишну дозволу, вашој деци и супружнику је дозвољено да вам се придруже. Они ће прво добити дозволу за привремени боравак, а после неколико година моћи ће да добију и сталну.
Нема одрицања старог држављанства
Подносиоци захтева да постану натурализовани држављани више неће морати да се одричу свог претходног држављанства да би постали држављани Немачке.
Људи ће моћи да поднесу захтев за немачко држављанство након што су у земљи законито живели пет година, уместо претходних осам.
Натурализација ће бити могућа након само три године за нешто што немачко Министарство унутрашњих послова назива „посебним достигнућима у интеграцији“. Таква достигнућа могу укључивати не само учење немачког, већ и изврсност у школи или у професионалном животу, ангажовање у грађанском животу или кандидовање за политичку функцију.
Иначе, држављанима Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Албаније знатно је олакшан боравак у Немачкој, пошто је та земља одлучила да удвостручи број радних виза за грађане ових земаља.
Прецизније, они ће имати повлашћен положај на тржишту рада у тој држави, која „вапи“ за радницима различитог степена образовања – од оних са факултетском дипломом до „физикалаца“. А плате, заиста, могу бити огромне.
Карта шанси вс. зелена карта
Како је „карта шанси“ уведена тек ове године, често се меша с америчком „зеленом картом“ и традиционалном немачком визом за тражење посла.
Док „карта шанси“ омогућава једногодишњи боравак без потребе за понудом посла, уговором или породичним везама, већ на основу система бодова, „зелена карта“ у САД-у нуди пут до држављанства у року од три до пет година кроз лутрију или строге услове.
С друге стране, према Германy-Виса порталу, важно је нагласити да се виза за тражење посла и карту шанси у Немачкој разликују.
Та разлика огледа се у квалификацији. Виза за тражење посла захтева универзитетску диплому или признато стручно образовање, док Карта шанси захтева најмање две године стручног образовања и релевантно радно искуство.
Затим у трајању визе – виза за тражење посла важи до шест месеци, док карта шанси може трајати до једне године.
Разлика је и у дозволи за рад. Виза за тражење посла не дозвољава никакав рад током трајања, док Карта шанси омогућава рад са скраћеним радним временом (до 20 сати недељно).
Немачка, са ниском стопом незапослености и бројним пословним приликама, привлачи тражиоце посла из целог света. Ове прилике су посебно корисне за грађане Западног Балкана и других земаља који траже запослење у иностранству.
Осим тога, Немачка нуди многе погодности, укључујући 24 дана плаћеног одмора годишње, као и минималну сатницу која износи 12,41 евро, а плата може бити виша у зависности од индустрије и радног искуства.
Извор: Нова.рс
