Oznake na jajima štampaće specijalne mašine za obeležavanje jaja. U slučaju salmonele, odmah će se znati sa koje je farme stiglo sporno jaje
Od prvog jula svako jaje u prodaji moraće na ljusci da ima odštampane brojeve i slova koji će ukazivati na to – da li ga je snela koka koja kljuca travu ili ona iz kaveza, kada je svoje jaje snela i na čijoj farmi. Za kupca to znači veću sigurnost, jer će znati kakva jaja jede i daje deci, a u slučaju pojave salmonele – za sekund bi bilo otkriveno sa čije farme bakterija stiže.
Proizvođačima konzumnih jaja ova novina znači novi trošak, ali i šansu da svoj proizvod brendiraju i izdvoje se od konkurencije.
Dr Miroslav Blagojević, predsednik Grupacije za živinsko meso i jaja pri Privrednoj komori Srbije kaže da se novim Pravilnikom o kvalitetu jaja, koji stupa na snagu prvog jula, bliže propisuju uslovi za klasifikaciju, pakovanje, deklarisanje.
– Sva jaja su podeljena u klase na osnovu svežine. U „A“ klasi su jaja koja su stara do 28 dana i čuvaju se na temperaturi do pet stepeni. „B“ klasa su jaja koja idu dalje u preradu, mogu da budu i starija od 28 dana i čuvaju se na nižim temperaturama – objasnio je Blagojević na trećem Živinarskom i biznis forumu Srbije u Aranđelovcu.
On pojašnjava da će jaja na ljusci imati određenu oznaku, koju će štampati specijalne mašine za obeležavanje jaja. Na ljusci će biti nekoliko brojeva i slova i znaće se kako je jaje proizvedeno, ali i na kojoj farmi.
– Kada vidite na početku broj nula, jedan dva ili tri znaćete u kom je sistemu jaje proizvedeno. Ako je nula, to je jaje iz organske proizvodnje. Ako „stoji“ broj jedan, to je jaje iz slobodnog ispusta (kokoši imaju stalan pristup na otvoren prostor pokriven vegetacijom). Broj dva su jaja iz takozvanog avijarnog sistema (kokoši se drže u živinarniku sa najvećom naseljenošću od 25 koka na kvadratni metar podne površine). Broj tri označava jaja iz kaveznog sistema – kaže dr Blagojević.
– Nakon oznake sistema u kom je jaje proizvedeno, biće oznaka države, kod nas će to biti „SR“. Sledi 12 cifara sa dodatnim detaljima o jajetu. Poslednji broj predstavljaće proizvođača. Tako će se znati da je to jaje proizvedeno na određenom mestu, odnosno farmi. Datum proizvodnje jaja neće na ljusci biti posebno naznačen, jer evropski pravilnici ne predviđaju obavezno stavljanje datuma, kaže Blagojević.
Dok će za kupca ovakvo označavanje doneti više sigurnosti, za proizvođača doneće dodatni trošak. Oni će morati da imaju mašine koje će označavati jaja, ali i posebnu prostoriju u kojoj će se jaja pakovati, obeležavati i sortirati.
Veliki proizvođači, koji imaju 100 ili 200 hiljada kokošaka ove su mašine već kupili, a prostoriju za pakovanje opremili, dok će manjima sve to biti značajno ulaganje. Manje mašine za označavanje jaja koštaju oko 10.000 evra.
U Srbiji se godišnje proizvede oko milijardu i 400.000 jaja. Do sada su jaja bila podeljena u sedam klasa – SS, S, A, B, C, D i E i to u zavisnosti od veličine. Novi pravilnik ima potpuno drugačiju klasifikaciju. On donosi podelu na jaja A i B klase, s tim što će u prometu biti samo klasa A.
Klasifikacija po veličini jajeta biće kao za odeću – od jaja S veličine koja su teška manje od 53 grama do jaja XL veličine čija je težina više od 73 grama.
(M.R)
