Trgovci će morati na medijaciju, a ambalaža više neće biti uslov za reklamaciju

Srbija bi uskoro trebalo da dobije novi Zakon o zaštiti potrošača, kojim će biti uvedeno vansudsko rešavanje potrošačkih sporova uz obavezno učešće trgovaca, kao i prekršajni nalozi za trgovce. Vansudsko poravnanje postojalo je i dosad u zakonu, ali u praksi nije zaživelo. Razlog je jednostavan – trgovac nije bio u obavezi da učestvuje u vansudskom poravnanju po zahtevu potrošača.

Nacrtom Zakona o zaštiti potrošača predviđeno je da trgovac ima obavezu da se odazove postupku vansudskog rešavanja spora, inače će morati da plati kaznu po prekršajnom nalogu. Propisano je da postupak vansudskog poravnanja može da pokrene jedino potrošač, uz uslov da je prethodno pokušao da sa trgovcem reši predmet spora. Listu tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova sačinjava i objavljuje Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije.

Stop za telefonske pozive nasrtljivih prodavaca

Kako su za N1 rekli u Sektoru za zaštitu potrošača resornog ministarstva, novina je i to što će prodavac biti dužan da primi reklamaciju kupca, ali i da napiše obrazloženje ukoliko je ne prihvati. U tom slučaju, trgovac je dužan da potrošača obavesti o mogućnosti rešavanja spora vansudskim putem, kao i o nadležnim telima za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova.

Dobra vest za potrošače je i to što dostavljanje ambalaže kupljene robe ne može biti uslov za rešavanje reklamacije niti razlog za njeno odbijanje. To znači da više neće biti potrebe za čuvanjem kutija, često veoma kabastih, čija je jedina svrha bila zadržavanje prava na eventualnu reklamaciju.

Telefonski pozivi nasrtljivih prodavaca ubuduće ne bi trebalo da predstavljaju problem za građane, jer će biti zabranjeno direktno oglašavanje telefonom, faksom ili elektronskom poštom, bez prethodnog pristanka potrošača. Nacrtom je predviđeno da Ratel vodi poseban registar u kojem bi trebalo da se nađu telefonski brojevi onih koji ne žele da putem telefona dobijaju trgovačke ponude i na taj način bi im privatnost bila zaštićena. Pre nego što nekog pretplatnika pozovu telefonom, prodavci će biti u obavezi da provere da li je njegov broj telefona upisan u registar.

Izvor: N1/Nikola Kojić

Cenovnik hrane i pića moraće da bude istaknut na svim stolovima u ugostiteljskom objektu

Izmene zakona tiču se i ugostitelja, jer je propisana obaveza da se cenovnik obroka i pića istakne na stolovima ili da se cenovnik preda svakom potrošaču pre prijema porudžbine. Takođe, cene obroka i pića moraju biti istaknute i na ulazu u ugostiteljski objekat.

U izradi Nacrta Zakona o zaštiti potrošača aktivno su učestvovala i udruženja za zaštitu potrošača, koja su imala svog predstavnika u radnoj grupi, rekli su nam u Sektoru za zaštitu potrošača. Kako su naveli, radna grupa prihvatila je većinu predloga predstavnika udruženja.

Papović: Neće biti velike koristi za potrošače

S druge strane, predstavnici Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) smatraju da su izmene koje donosi Nacrt uglavnom kozmetičke i da potrošači neće imati veliku korist od njegovog usvajanja.

Predsednik NOPS Goran Papović kaže za N1 da jedino odredbe koje se odnose na vansudsko rešavanje sporova predstavljaju iskorak u dobrom smeru, dodajući da je rezervisan po pitanju primene tog dela zakona u praksi.

“Nejasno je da li će trgovac morati da prihvati medijaciju, koju po novom zakonu potrošač može da predloži. Da bi taj mehanizam bio brz i efikasan, sistem mora da bude razrađen do detalja, da se ne bi dogodilo da potrošač dve godine čeka na isplatu nadoknade“, smatra Papović.

U praksi bi to značilo da kupac dobija mogućnost da spor sa trgovcem reši vansudski i tako izbegne dugotrajan proces ili zastarevanje predmeta, zbog čega su potrošači najčešće odustajali od borbe čak i onda kada nije bilo nikakve sumnje da su u pravu.

Papović je izneo i zamerke na račun izbora predstavnika potrošača u telu koje se bavilo izradom nacrta zakona, za koga tvrdi da je “više ćutao nego što je govorio“.

“Reč je o čoveku koji zapravo i nije pravi predstavnik potrošača. Na evidenciji Ministarstva trgovine postoji 27-28 organizacija potrošača, od kojih svega sedam zaista radi, a ostale su tu samo formalno. Neko je izlobirao za tog čoveka, koji je izabran preglasavanjem“, tvrdi Papović.

Izvor: N1

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS)

Papović smatra da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u sukobu interesa jer ne može istovremeno da štiti i trgovce i potrošače.

“Potrošači su ranjivija grupa u odnosu na trgovce, pa je zato naš stav da nepoštena i obmanjujuća poslovna praksa, kao i narušavanje konkurencije, treba da pređu u nadležnost Komisije za zaštitu konkurencije ili Ministarstva privrede“, ističe prvi čovek NOPS.

Kako kaže, organizacija na čijem je čelu insistiraće i na vraćanju u zakon kolektivne tužbe, koja podrazumeva i nadoknadu štete.

“Primera radi, niko neće da tuži trgovca zbog jedne loše viršle, ali ako mi kao organizacija tužimo tog trgovca zbog tone viršli, onda to već ima smisla“, ističe Papović.

On ocenjuje da su trenutno u Srbiji bolje zaštićeni potrošači koji robu kupuju preko interneta, jer imaju rok od 14 dana da kupljeni proizvod vrate trgovcu bez objašnjenja, što kod kupovine u prodavnici nije slučaj.

Nacrt zakona o zaštiti potrošača uskoro bi trebalo da uđe u skupštinsku proceduru, a jedan od motiva za njegovo donošenje je potreba da se uskladi s različitim direktivama Evropske unije i Poglavljem 28 u pregovorima sa EU.

Zahvaljujući Zakonu o zaštiti potrošača, koji je na snazi već nekoliko godina, odnos između potrošača i trgovaca drugačiji je nego ranije.

Kako bi znali na šta imaju pravo kada kupe neki proizvod najbolje bi bilo da se potrošači dobro informišu o tome, ali treba znati i da trgovac ima obavezu da kupca tačno i precizno inforamiše kakva su mu prava kad kupi neki proizvod. Za one koji to ne učine kazne su velike – od 300.000 do 2.000.000 dinara.

Sigurno je da najveći broj prodavaca radi savesno i u skladu s propisima, ali je sigurno i da ima onih koji pokušavaju da ih zaobiđu. Jer kako drugačije razumeti to što ima trgovaca koji kupcu, nakon kupovine nekog električnih uređaja, kažu ili daju papir s obrazloženjem da proizvod ima očekivani vek upotrebe godinu dana i pri tome izlazi iz zakonskih okvira zaobilazeći istinu pošto je minimalni zakonom propisan garantni rok dve godine.

Trgovci koji tako nešto rade – rade nepropisno jer čak i prilikom kupovine malog električnog uređaja, koji ne košta mnogo, ali košta, kupac ostvaruje to pravo u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača. Uz to, garantni rok od dve godine nije nešto što prodavac daje kupcu već je to prosto zakonom propisano, baš kao i to da garancija ne može biti kraća od tog vremenskog perioda.

Garancija od dve godine je zakonski propisana, a da bi kupac imao pravo da je iskoristi, potrebno je da poseduje fiskalni račun, slip ili neki drugi dokaz o kupovini konkrentnog proizvoda, a to može biti i ček, izvod iz banke ili kopija računa.

Nijedan trgovac ne može i ne sme da skrati vremenski rok u kojem važi garancija i ukoliko se tako nešto desi kupac može da se obrati tržišnoj inspekciji koja je nadležana za takve situacije. Ukoliko se to i potvrdi kazna za taj prekršaj ide i do dva milona dinara.