KAKO PIŠE Tanjug – U današnje vreme, sve više dece i tinejdžera provodi vreme ispred ekrana, a knjige su se stvorile na margini njihovih interesovanja. Ovu zabrinjavajuću situaciju ističe Mirjana Radovanović Pejović, članica Nadzornog odbora Društva školskih bibliotekara Srbije. Ona naglašava da, iako su najmlađi članovi društva često revnosni u korišćenju biblioteka, mnogi stariji mladići i devojke ne shvataju vrednost čitanja.
Na Međunarodni dan knjige za decu, 2. aprila, Radovanović Pejović je izjavila da učenici, u proseku, pročitaju sedam knjiga godišnje, ali to često ne uključuje dodatno čitanje koje bi doprinelo njihovom ličnom razvoju. Prema podacima ovog Društva, tokom tinejdžerskih godina, interesovanje za knjige opada, što je zabrinjavajuće s obzirom na to koliko je čitanje bitno za intelektualni i emocionalni razvoj.
„Čitanje nije samo sticanje novih informacija, već i sredstvo za razumevanje sebe i drugih,“ istakla je Radovanović Pejović. Ona naglašava da su knjige oduvek bile izvor mudrosti i inspiracije, te poziva na ponovno otkrivanje njihove važnosti.
Društvene mreže, video igre i razni internet sadržaji dominiraju slobodnim vremenom mladih, što može umanjiti njihovo interesovanje za čitanje. Ipak, prema njenim rečima, nije sve izgubljeno; postoje mladi koji i dalje aktivno traže nove knjige i žele dodatno znanje.
Ljubav prema knjigama često se prenosi sa generacije na generaciju, a roditelji, učitelji i bibliotekari imaju ključnu ulogu u tome. Prema Radovanović Pejović, savremene školske biblioteke se menjaju – one više nisu samo tiha mesta. Bibliotekari se trude da čitanje učine atraktivnijim kroz razne interaktivne programe, radionice i upotrebu savremenih tehnologija poput e-knjiga.
„Biblioteka je srce škole,“ ističe ona, dodajući da učenici treba da budu ohrabreni da istražuju i čitaju na kreativnije načine. Radovanović Pejović je takođe pokrenula nacionalnu akciju „Čitajmo glasno“, koja uključuje učenike, roditelje i pisce a ima za cilj promociju čitanja.
Ova kampanja, koja je u toku već osam godina, pokazuje da i dalje postoji nada za podsticanje čitanja među mlađim generacijama, zaključuje Radovanović Pejović.
Ovaj tekst je objavljen na Tanjugu.
