Директорка Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) Сања Радојевић Шкодрић рекла је данас да је лек за децу лептире, који у просеку кошта 600.000 евра, стигао у Србију, као и да ће двоје деце данас започети своје лечење.
Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) закључио је оквирни споразум за набавку лекова за лечење две ретке болести за децу лептире и еозинофилни езофагитис, а новац који ће држава издвојити износи 143,9 милиона динара.
„На иницијативу председника Александра Вучића, ми смо међу првима пријавили за лек за децу лептире, то је у ствари генетска крема. Ради се о специфичном ретком обољењу, деца трпе болове 24 часа. Управо смо због тога аплицирали за лек, за нама су аплицирали Француска и Немачка па и остали. Лек је стигао 15. августа, вршила се обука лекара и већ данас би требао да почне са применом у Србији“, рекла је она за ТВ Прва.
Када је реч о антибиотику Палитрекс, Радојевић Шкодрић подсећа да се он већ три године не производи.
„Пре три године смо јавно изашли, рекли да је произвођач прекинуо производњу Палитрекс сирупа и одмах обезбедили замену и то постоји више из групе цефалоспорина антибиотичких сирупа. Када је у питању палитретска капсула, њих има сасвим довољно на тржишту, цефалексин, антибиотика, капсула има сасвим довољно“, рекла је она.
Додала је да када је у питању сируп, њега има, али нема довољно.
„И због тога се као замена користи Панцеф, а када је у питању цефалоспорин, антибиотик кога су такође навели, он постоји и у облику сирупа и у облику капсула, и њега има сасвим довољно“, казала је Радојевић Шкодрић.
Говорећи о хормонима утрогестан и прогестерон, истакла је да је прогестерон избачен из производње у свим земљама Европе и Америке.
Како је наведено, лек прогестерон (хидроксипрогестерон), који се иначе користи за спречавање превременог порођаја, више није у употреби јер су епидемиолошке студије показале да једна компонента тог лека повећава ризик од настанка карцинома.
„Постоји замена, а то је нови облик прогестерона. Ставили смо га на листу лекова и он ће бити доступан. Чим се усвоји од стране владе Србије, потребно је Републичком фонду два месеца да спроведе набавку и да се лек нађе у апотеци“, навела је она.
Додала је да ће тај лек, од момента усвајања, у року два месеца, бити доступан пацијентима у апотеци.
„Дакле, да смиримо све труднице, овај проблем је решен стављањем новијег лека на листу лекова“, казала је она.
Према њеним речима, када је у питању трећа група лекова за које се спомињу несташице, то је хормон раста.
„Хормон који се најчешће користи јесте тзв. Новотропин од компаније Ново Нордиск. Овај лек се прекида са производњом, не у Србији, већ глобално у целом свету. Дакле, компанија је донела такву одлуку“, рекла је она и додала да постоји решење.
Радојевић Шкодрић је истакла да постоји нови лек од друге компаније – Фајзер који је стављен на листу лекова и чим се усвоји, у року од два месеца биће доступан пацијентима.
У периоду од 2016. до 2024. стављено је укупно 100 лекова на листу приоритета здравственог система, као и да је за све те лекове дато је 16 милијарди динара.
„То подразумева да ће за сваке наредне лекове дати много више, зато што се повећава број пацијената. Поређење ради у периоду од 2000. до 2012. стављено је само 49 лекова. Колико је финансија тада дато, нема податка, али могу да кажем да је то много мање него што би за исти број лекова сада било дато.
Према њеним речима, најскупљи лек је тада био 500.000 евра, а сада је најскупљи два милиона.
„Затим за колоректални карцином, у 29 болница широм Србије се даје већ две године. Новина је да од 1.октобра креће децентрализација терапије за реуматске болести. Укупно за реуматске болести смо ставили на листу лекова 11 иновативних лекова, а од тога два само неће моћи да се дају локалним болницама, зато што је заиста специфична примена“, истакла је она.
Како је појасника то су то лекови „Ритуxимаб“ и „Инфлиxимаб“.
Увели смо готово све иновативне лекове за карцином дојке. Дакле не постоји земља на свету где можете да добијате терапију које нема у Србији за карцином дојке“, истакла је она.
Најавила је да је оно на чему раде у будућности хематолошка обољења и псоријаза и додала да се, када је реч о вакцини против рака плућа, још увек спроводе клиничке студије.
Извор: ГЗС/Тањуг
