Кина је недавно успоставила процедуре и укинула карантин за увоз смрзнутог воћа из било које државе. Произвођачи, прерађивачи и складиштари и даље ће морати да се региструју при кинеском државном предузећу за увоз хране, пре пласмана робе на то тржиште. Ипак, нова политика увоза те земље олакшаће великим произвођачима извоз смрзнутог бобичастог и јагодастог воћа, па тако и малина – међу којима је и Србија.
Др Александар Лепосавић, један од водећих стручњака за воћарство из Института за воћарство у Чачку, потврдио је за „Политику” да сада практично и није постојала законска могућност за улазак смрзнуте малине и мешаног јагодастог воћа на кинеско тржиште.
„Са порастом животног стандарда и повећане потражње за малином и смрзнутим јагодастим воћем током, и после епидемије вируса корона у Кини, расла је и свест и потреба за постојањем овакве робе на тржишту”, каже Лепосавић. Посебно је у развоју пекарска и прехрамбена индустрија која ће највећу корист имати од увоза смрзнутог воћа.
Према речима нашег саговорника, треба напоменути да у Кини раније није постојала ни култура коришћења смрзнутог воћа овог типа, нити је већина становништва била упозната са добробитима његовог коришћења у исхрани. Ситуација је сада драстично промењена, малина је све траженија. Томе је, напомиње, значајно допринела и активност Светске организације произвођача малине (ИРО) и њихових представника у Кини који су вишегодишњим радом и активностима значајно допринели побољшању ситуације и свести код кинеског народа. Подсетимо, последња 13. конференција ове организације одржана је управо у Кини у мају ове године. Представници земаља који чине организацију, а Србија је један од оснивача ИРО-а, примљени су на највишем нивоу и имали су велики број састанака са високим представницима Министарстава пољопривреде, науке и привреде и који су иницирали активирање мера да малина и смрзнуто јагодасто воће тек сада буду доступни широј популацији народа Кине.
„Кинези су упознати са квалитетом малине који се производи код нас и ово је шанса за наше извознике који су последњих година имали проблема са пласманом на традиционална тржишта. Те државе су због економске кризе смањивале потражњу за малином која припада такозваном луксузном воћу, а потрошачи су због цене заменили малину неким другим производима”, објашњава Лепосавић, који је на последњем скупу ИРО представљао Србију.
Према његовом мишљењу, позитиван тренд раста тражње у Кини треба умешно искористити. Свакако и чињеницу да Србија и Кина имају споразум о слободној трговини, па смо у повољнијој ситуацији у односу на друге земље.
„Треба поменути да и Чиле има повољан говор са Кином, али малинарство у овој земљи, као и код нас годинама стагнира и постоје бројни програми којима ова латиноамеричка земља покушава да ревитализује и стабилизује производњу малине”, истиче Александар Лепосавић.
Извор: Политика / ГЗС
