На иницијативу Удружења произвођача јагодичастог воћа Виламет, у Министарству пољопривреде одржан је састанак између министра Александра Мартиновића и представника удружења. Главна тема била је подршка коју министарство пружа произвођачима малине.
Договорено је да се ускоро организује састанак Радне групе за унапређење производње и тржишта јагодичастог воћа, којом председава министар Мартиновић. Он је најавио и да ће министарство апеловати на хладњачаре да откупна цена малине буде повећана на 300 динара по килограму.
Међутим, како за Бизнис.рс каже професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић, проблем између произвођача малина и хладњачара у Србији траје већ више од три деценије, а решења се и даље не назиру.
Овај дугогодишњи проблем последица је лоше организације сектора, али и недостатка системских решења која би омогућила одрживо пословање обе стране.
“За разлику од Италије, где су произвођачи удружени у кооперативе и постали акционари тих удружења, код нас су малинари и хладњачари потпуно одвојени. Такав модел пословања није добро регулисан и ствара непрестане сукобе”, објашњава професор Кесеровић.
Он предлаже два потенцијална решења. Прво би било да држава стимулише произвођаче малина како би основали своје хладњаче и прерађивачке центре.
Друга опција би укључивала договор између произвођача и хладњачара о подели прихода – на пример, 45 одсто од извозне цене би припало хладњачарима, а 55 процената произвођачима. Уз то, требало би договорити аконтну цену и делити добит након реализације извоза.
“Овако, унапред одређивати цену малине без јасне слике о ситуацији на светском тржишту, попут производње у Пољској или Чилеу, заиста је неозбиљно”, упозорава Зоран Кесеровић.
Један од кључних проблема јесте одређивање цене малине. Прошле године је износила између 220 и 250 динара што је, према мишљењу професора, нереално ниска вредност када се узму у обзир сви трошкови производње.
“Трошкови су драстично порасли – од радне снаге, преко резидбе, минералних ђубрива, до саме бербе. Без озбиљне анализе свих ових параметара немогуће је постићи договор о реалној цени”, сматра наш саговорник.
Осим тога, Кесеровић подсећа да принос малина у Србији константно опада. У поређењу са 2017. годином принос по хектару данас је знатно мањи, што додатно угрожава положај малинара.
Професор сматра да би састанци између произвођача и хладњачара могли донети помаке, али само ако се у решавање проблема укључе задруге. Према његовим речима, задруге би могле послужити као мост између две стране, али и као кључни фактор у подстицању малинара да сами инвестирају у хладњаче.
“Без сарадње и јасног договора нико не пролази добро – ни произвођачи, ни хладњачари. Ако се оваква ситуација настави, Србија ће све више губити на конкурентности на светском тржишту”, закључује професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић.
Бизнис
