JEZIVE BROJKE! TEK ĆEMO DA UMIREMO OD RAKA! Onkolozi upozoravaju: Tek sad smo počeli da plaćamo danak bombardovanju! PREVENCIJE NEMA

Od kardiovaskularnih bolesti životnu bitku izgubilo je 52.663 stanovnika, od raka 22.084, dok su bolesti pluća odnele 5.250 života. Za godinu dana umrlo je i 600 mališana, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku


U Srbiji je tokom 2018. godine umrlo 101.655 ljudi, a čak više od polovine preminulih pokosile su bolesti srca i krvnih sudova, navodi se u najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku!

Poređenja radi, iste godine rođeno je svega 63.958 beba. Po osnovu negativnog prirodnog priraštaja, broj stanovnika Srbije smanjuje se u proseku za oko 35.400 godišnje.

280  ljudi dnevno umre u Srbiji

Od kardiovaskularnih bolesti život je izgubilo 52.663 stanovnika Srbije, od različitih vrsta raka 22.084, dok su bolesti pluća odnele 5.250 života. Bolesti iz grupe ova tri oboljenja odnela su čak više od 80 odsto života u 2018, a među uzroci smrtnosti preostalih 20 odsto preminulih najčešće se navode povrede, trovanja i šećerna bolest.

Od srca su, prema podacima RZZS, najviše umirali stariji od 85 godina, čak 16.814 njih od ukupno 23.922 preminulih u toj starosnoj dobi, a od tumora osobe stare od 65 do 69 godina. Smrtnost od bolesti pluća konstantno je rasla po navršenih 40 godina (56 umrlih u starosnoj dobi od od 45-49 godina, do 1.064 preminulih u dobi od 80 do 84 godine).

UKUPAN BROJ UMRLIH PO POLU

Muškarci 50.990 (325 dečaka)
Žene 50.665 (271 devojčica)
Ukupno 101.655 (596 dece)

Umrlo 210 beba

Srbija je u 2018. godini, nažalost, izgubila i 596 dece i tinejdžera. Ako izuzmemo 210 beba koje su preminule usled komplikacija u trudnoći, odojčad mlađa od godinu dana najčešće su umirala od urođenih malformacija i genetskih bolesti (56 mališana). Oni nešto stariji uglavnom su, kao i odrasli, stradali od tumora i bolesti srca.

Volimo da umremo

Više volimo da umremo nego da se odreknemo ličnih zadovoljstava
Dr Miljko Ristić, kardiohirurg

Naš poznati kardiohirurg Miljko Ristić kaže da se u Srbiji u poslednjih deset godina skoro ništa ne menja kada su u pitanju bolesti kao najčešći uzročnici smrti domaćeg stanovništva.

– Zaista je frapantno kad se uzmu u obzir podaci o apsolutnom broju umrlih, koji pokazuju da preko 50 odsto umrlih u Srbiji umire od kardiovaskularnih oboljenja. U Vojvodini čak 57 odsto umire od kardiovaskularnih bolesti, u drugim delovima zemlje 54 procenta, što znači da su u onih ostalih 45 odsto umrli od svih drugih bolesti. Šta je razlog za ovu poraznu statistiku? Pa to što Srbi vole dobro da jedu, a ne vole da se kreću. Sa druge strane, veliki broj građana i puši, a pušenje je uz gojaznost ne samo faktor rizika za dobijanje kardiovaskularnih bolesti već i raka i bolesti pluća, koji se nalaze na drugom i trećem mestu najčešćih ubica Srba. Najgore od svega je što se sve ove bolesti zdravom ishranom, urednim načinom života i fizičkom aktivnošću najvećim delom mogu prevenirati. Međutim, mi očigledno više volimo da umremo nego da se odreknemo ličnih zadovoljstava – kaže Ristić i napominje i važnost suzbijanja stresa u prevenciji srčanih oboljenja, jer se zbog njega aktivira hormon adrenalin, koji znatno povećava pritisak.

Informer DN

Tek će se umirati od raka

Onkolog Slobodan Čikarić ističe da samo laike može da iznenadi činjenica da se na drugom mestu bolesti koje najčešće ubijaju Srbe nalazi rak.

Najčešći uzrok smrtnosti

Kod žena
* Bolesti srca – 28.481
* tumori (rak) – 9.658
* bolesti pluća – 2.272
Najčešći uzrok smrtnosti kod muškaraca
* Bolesti srca – 24.182
* tumori (rak) – 12.426
* bolesti pluća – 2.978
Najčešći uzrok smrtnosti kod dece
* zdravstveni problemi uočeni kod beba u kasnoj trudnoći – 210
* genetske bolesti – 79
* tumori (rak) – 42

– Srbi će tek umirati od raka. Srbi nisu genetski predisponirani za rak, ali i da jesu, genetika na pojavu raka utiče tek nekih 5 do 10 odsto. Ovih preostalih 90 do 95 odsto otpada na spoljašnje faktore, odnosno faktore spoljne sredine. A nama je sredina, posle 1999. godine i rata sa NATO, koji nas je gađao bombama sa osiromašenim uranijumom, mnogo zagađena i dosta nas ugrožava. Mi smo sad tek počeli da plaćamo danak tom bombardovanju, jer od trenutka bombardovanja osiromašenim uranijumom, koji je kancerogeni agens, do pojave raka kod čoveka potrebno je da prođe takozvani latentni period. On kod solidnih tumora iznosi oko 15 do 20 godina. Taj period je nastupio i zato toliki broj i umrlih i obolelih. Pa mi smo 2015. imali 38.000 novoobolelih od raka, a u 2019. ih je bilo 58.000 – kaže Čikarić i navodi da u slučaju koji je pogodio Srbiju prevencija gotovo da i ne pomaže.

Ostavite odgovor