Od 1. januara 2020. godine počela je primena novih odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO).
Prema njima dužnik, vlasnik nepokretnosti više neće moći da ostane bez stana zbog komunalnog duga manjeg od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Takođe, zakonskim izmenama predviđena je potpuna zaštita porodilja i dece – tako što će prvi put biti izuzeta od izvršenja sva primanja po osnovu zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodicama sa decom.
Ovo su najvažnije novine ZIO kojima se postiže srazmera između potraživanja i dugovanja, odnosno imovine dužnika na kojoj se sprovodi izvršenje, rekla je za Tanjug ministarka pravde Nela Kuburović.
Takođe, zakonskim novinama uvedeni su limiti zabrana izvršenja na plati, zaradi i penziji, a predviđene su i promene zaštićenog iznosa za naplatu potraživanja, u cilju jačanja socijalne komponente Zakona i zaštite ekonomski slabih slojeva stanovništva.
Elektronske aukcije
Uvodi se elektronsko nadmetanje za prodaju pokretnih i nepokretnih stvari, elektronska oglasna tabla, a posebno su pooštorena pravila o postupanju javnih izvršitelja i njihova odgovornost.
Ministarka pravde je istakla da će od 1. marta 2020. godine, prema zakonskim izmenama sprovoditi elektronska prodaja nepokretnosti odnosno elektronsko javno nadmetanje za prodaju nepokretnih i pokretnih stvari izvršnog dužnika. Ova e-aukcija sprovodiće se paralelno sa važećim sistemom do jula, a nakon toga biće jedini mogući način javnog nadmetanja za prodaju.
„Do sada se kao najveći problem u praksi pokazala prodaja nepokretnosti gde je bio najveći broj zloupotreba koje često nisu mogle da se dokažu. Takođe, najviše primedbi stizalo je i zbog toga što u nadmetanju nisu mogli da učestvuju svi koji to žele, da cena nije adekvatna..“, rekla je Nela Kuburović.
Ona smatra da će e-aukcija onemogućiti svaki vid zloupotreba i znatno povećati cene po kojima se predmeti izvršenja prodaju u izvršnom postupku, jer će elektronska platforma biti jedina adresa za javno nadmetanje svih potencijalnih interesenata sa primenjivim zaštitnim merama koje će sprečiti moguće zloupotrebe.
„Platforma obezbeđuje anonimnost učesnika nadmetanja, tako da javni javni izvršitelji, kao ni učesnici među sobom, neće znati ko su osobe koje učestvuju u javnoj prodaji. Svako lice dobijaće svoj poseban identifikacioni broj, koji čuva njegovu anonimnost sve do kraja postupka“, objasnila je Nela Kuburović.
Kazala je da je Srbija prva u regionu sa ovakvim načinom prodaje, dok je u odnosi na druge zemlje, gde aukcija već postoji, otišla korak dalje – kada su u pitanju sprečavanje zloupotreba koje su se javile u praksi.
Zakonske izmene predviđaju drugi segment automatizacije izvršnog postupka kroz uvođenje elektronske oglasne table, koja će biti uspostavljena kao javni registar.
Naime, na internet-prezentaciji svakog suda opšte ili posebne nadležnosti u Srbiji, unošenjem ličnih podataka, građani će moći da provere da li im se dostavlja bilo kakav akt ili odluka koji potiču iz izvršnog postupka. Onaj ko nema kući kompjuter može da ode u najbliži sud i proveri stanje u svom postupku.
Izvršenje na plati
Kada je reč o izmenama koje se tiču plate ili zarade, odnosno naknadi plate ili zarade, od sledeće godine izvršenje će moći da se sprovede do njihove polovine (umesto dve trećine) odnosno do njihove četvrtine (umesto polovine), ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ukazala je Kuburovićeva. Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate koja ne prelazi iznos prosečne neto zarade prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, može se sprovesti do njihove trećine, a na minimalnoj zaradi sprovodi se do njene četvrtine (umesto polovine).
Takođe, kako je rekla, izvršenje na zaradi, plati ili penziji radi namirenja potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja moći će da se sprovede samo do polovine primanja.
Kada je o penziji reč, izvršenje se može sprovesti do njene trećine (umesto dve trećine), odnosno četvrtine, kada je reč o penziji koja ne prelazi iznos prosečne penzije, odnosno desetine kada je reč o minimalnoj penziji (umesto polovine). Izmenjeno je i pravilo o tome ko ne može biti kupac u postupku izvršenja.
Izvršitelj ne može biti kupac nekretnine
Prema tome, kupac nepokretnosti ne može biti ni javni izvršitelj, zamenik javnog izvršitelja, pomoćnik javnog izvršitelja ili drugo lice koje je zaposleno kod javnog izvršitelja, nezavisno od toga da li postupa u konkretnom izvršnom postupku. Takođe ne može biti ni njihov krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, supružnik, vanbračni partner, tazbinski srodnik do drugog stepena, staratelj, štićenik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj ili hranjenik.
Kupac nepokretnosti ne može biti ni svako drugo lice koje službeno učestvuje u konkretnom izvršnom postupku, kao ni osobe zaposlene u ministarstvu kao administratori portala elektronskog javnog nadmetanja, niti njegovi srodnici. Izmenama ZIO dvostruko su produženi rokovi zastarelosti za gonjenje javnih izvršitelja.
Novine predviđaju i zabranu nagomilavanja troškova za dužnike, pa se uvode nova pravila koja onemogućavaju izvršne poverioce da naplate troškove postupka u situaciji kada protiv istog dužnika podnose više predloga za izvršenje za potraživanja koja su mogla biti obuhvaćena jednim predlogom za izvršenje ili u slucaju „cepanja“ potraživanja po osnovu glavnice, kamate i troškova postupka.
Pored toga, novine u zakonu će omogućiti znatno manje troškove u tzv. „budžetskim“ predmetima u kojima se kao izvršni dužnik označava Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno direktni i indirektni budžetski korisnici.
Naime, u ovim slučajevima, pre predloga za izvršenje izvršni poverilac će biti dužan da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti Ministarstvo finansija najmanje 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje čime će se produžiti mogućnost za dobrovoljnim namirenjem obaveze. Sve ove izmene imaju za cilj smanjenje troškova u izvršnim predmetima, a što ke dovelo i do smanjenja naknada za javne izvršitelje, kroz izmenu Javnoizvršiteljske tarife koja takođe počinje da se primenjuje od 1. januara.