– Lazarevdan je, a gosta nigde. E, da mi je neko reko da ću i ovo dočekati, ne bih mu verovala. I bombe kad su padale, slavu smo slavili – počinje za Kurir priču Nada Gačević iz Ranča, sela između dva granična punkta, između Srbije i Crne Gore, što bi se reklo na ničijoj i svačijoj zemlji.
Gazda Mileta Gačević i žena mu Nada zapalili slavsku sveću, postavili sto, svačega tu ima, pomalo. I seli, Bogu da se pomole, pa će sa sinom Darkom i kolač da slome. Bar je okađen, uspelo se nekako u crkvu u Pljevljima, pa po korona pravilima…
– Ne mogu da verujem da smo sami, a Lazarevdan. U dobra stara vremen još od sinoć bi kuća bila puna, pa bi se i osvanulo uz pesmu. Dođu kumovi, rođaci, prijatelji…Ali, šta da se radi. Tako je kako je. I za ovo malo hrane i pića što spremismo, zahvalni smo srpskoj policiji. Došli ljudi kod nas kući, uzeli spisak i pare, otišl, kupili šta treba i doneli nam. Hvala im do neba. Mi u Srbiju, u Prijepolje ne možemo, zatvoren prelaz Jabuka. A u Pljevljima, gde još možemo preko prelaza Ranče, gužve, redovi, brašna često nema… Otud da nam uđe niko ne može, vratili nedavno jednu rođaku, pošla u rodnu kuću – kaže za Kurir Mileta, koji gle kurioziteta ima crnogorsko državljanstvo, a Nada srpsko.
Ali, Gačevići još jedan razlog za slavlje imaju! Kad, nažalost, goste ne mogu da primaju, bar će na miru da proslave 30 godina braka.
– Bejahu Cveti kad nam bi svadba. I evo, trideset godina kasnije, sedimo u jeku epidemije koronavirusa, i nazdravljamo. Ali, nema veze. Najvažnije je da smo živi i zdravi. I da narod ostane živ i zdrav. I ovo će proći, zvaće se juče. Srećna slava svima koji slave – Nada će, a Mileta dodaje:
Živi i zdravi bili, pa dogodine opet pevali!
J.S.S. Kurir
