Поморци, као и остали радници на крузерима који плове под туђом заставом добиће своје место у закону. Макар оном који се бави регулисањем пореза на доходак грађана и обавезним доприносима.
Министарство финансија изашло је са радном верзијом измена неколико закона. Међу новинама у Закону о порезу на доходак грађана је нови износ неопорезивог дела плате. Наредне године ће он бити 28.423 динара, али ће се од 2026. усклађивати са растом потрошачких цена.
Поморци су наредна новина. У фокус порезника су стигли скоро истовремено са фриленсерима. Таман када су постављани темељи решења за опорезивање слободњака, коверте са крајње непријатним обавештењем су почеле да стижу морнарима, капетанима, али и другом поморском особљу.
Обрачун који је најпре важио за фриленсере, примењен је и на њих и то на приходе из 2017. године. У пракси, крајем 2022. су поједини добили решења са пореском основицом од 12.000 евра. Претходне године удружења помораца покушала су са надлежнима да дођу до прихватљивијег решења.
Колико је ко радио под туђом заставом
Да ли је тек објављена радна верзија нацрта измена прописа оно што поморци од државе очекују, тек ће се видети. Када је реч о порезу, предложено решење предвиђа да се пореска основица опорезује са 10 одсто.
А ево како се до основице стиже.
Приходима помораца сматрају се приходи које од страног послодавца оствари радник на основу обављања послова на бродовима и другим „пловилима који вију заставу стране државе“.
„Обвезник је физичко лице које остварује приходе радећи као члан посаде или обављајући друге послове као помоћно особље на бродовима и другим пловилима који вију заставу стране државе“, део је новог предложеног члана 85В.
Министар прописује дневнице
Први задатак ће бити да се одреди тачан број дана које су наши грађани провели на бродовима.
„Број дана проведених на бродовима и другим пловилима, као и врста послова које је обвезник обављао, доказују се на основу података из поморске књижице, коју оверава надлежни орган или других докумената које издаје надлежни орган за послове пловидбе“, стоји у преложеном члану.
Предвиђено је и како се тачно утврђује њихова зарада током пловидбе. А утицај ће имати и министар саобраћаја.
„Висина прихода физичких лица, по врсти послова које обављају утврђује се на дневном нивоу, подзаконским актом који доноси министар надлежан за послове саобраћаја, имајући у виду прихваћене међународне стандарде“, пише још у нацрту новог члана.
Граница је 174 дана
Опорезиви приход је тако предвиђен као збир прихода на дневном нивоу, према броју радних дана проведених на бродовима и другим пловилима у тој календарској години. Важно је, међутим, да неће сви аутоматски бити обвезници. Веома је важно колико су дуго ван земље.
„Обвезници који обављају послове на бродовима и другим пловилима дуже од 174 дана у календарској години за коју се утврђује и плаћа порез, ослобођени су од плаћања пореза на приходе из овог члана закона“, стоји још у радној верзији закона.
Тако је прописано јер је резидент Србије неко ко у држави проведе више од пола године. Од примања, да би се дошло до основице, треба још одузети нормиране трошкове. И на крају је пореска стопа – 10 одсто.
Поморци ће бити у обавези да пореску пријаву подносе најкасније до 31. марта за претходну годину. Уколико су од 1. јануара до 31. марта на пловидби, имају обавезу да то учине у року од 15 дана од првог искрцавања у тој години.
Поморци се спомињу и када је реч о обавезном здравстевном осигурању. Основица за допринос је најмање дванаестоструки износ најниже месечне основице доприноса.
Тумачење од општине до општине
Заинтересовани још нису стигли да детаљније проуче тек објављену радну верзију.
Тако ни председник Гранског синдиката помораца и лађара Србије Бранислав Вајда још није сигуран да ли тренутни нацрт решава све проблеме.
„Није ми још сасвим јасно шта се све предвиђа. За почетак потребно је прецизирати да ли су поморци само они који раде на мору или и на реци, јер ми немамо море“, каже Вајда за Форбес Србија. „То није дефинисано“.
Према његовим речима, после мишљења Министарства финансија, добар део помораца који су добили решења пре две године, нису на крају морали да их измире. Исход је зависио од локалне пореске администрације.
„Јављали су се људи који су радили на рекама. Неке су ослободили, некима су тражили допуну документације“, додаје Вајда. „Људи који раде на прекоокеанским бродовима често добијају бруто плату и због тога можда имају обавезу да плате неки порез, бар што се Србије тиче. Они који раде на речним путничким бродовима по правилу примају нето зараду и порези и доприноси су им плаћени у земљи где је регистрован брод. То је најчешће Швајцарска“.
Могу и као паушалци
Проблем је, међутим, био када су наше администрације од лађара тражиле да приложе пријаву пребивалишта у Швајцарској.
„Они јесу на територији Швајцарске, јер плове под швајцарском заставом, али им Швајцарска неће издати доказ о пребивалишту. Нису фактички у земљи“, појашњава Вајда.
Вајда додаје да је за лађаре и поморце приличан проблем и што је реч о самоопорезивању. Верује да би било лакше да порез не морају да пријављују сами, јер многи не знају за ту обавезу.
„У Хрватској је то доста добро решено“, каже Вајда. „Систем је сложен. Иде све преко лучке капетаније и оверава се поморска књижица. Ко је у Хрватској био мање од 183 дана, порез му је један одсто. За око 150 до 200 евра месечно имају здравствено и загарантовану пензију. Поморци могу да отворе и предузетничку радњу и раде превоз. Да су паушално опорезовани. Могло се ићи и на такво решење.
„Бело особље“ често без књижице
Како чујемо у Сафе Цруисе Агенцy, агенцији која посредује у запошљавању наших људи на крузерима, радника има. Иако тежак, ово је и даље доста популаран посао. И многи од њих су крајем 2022. добили пореско решење. А расплет је, такође, зависио од појединачних пореских администрација.
„Скоро сви они остају дуже од шест месеци на броду, тако да верујемо да многи заправо неће морати да плаћају порез“, кажу нам у овој агенцији.
Оно што може бити проблем су подаци који се утврђују из поморских књижица.
„Најпре имамо питање такозваног „белог особља“. То је хотелско особље на крузерима. Под поморцима углавном мислимо на капетане и посаду“, додају у агенцији. „Те поморске књижице многи из белог особља немају. Наше нису толико популарне. Отварају им се у земљама под чијом заставом плове. Код прекооеканских бродова то су углавном мале острвске земље“.
Како појашњавају, проблем би могао да буде у утврђивању пореске обавезе за претходне године. Пореска обавеза може да се разреже највише пет година уназад. Убудуће, претпостављају, и „бело особље“ ће водити рачуна да поседује и наше поморске књижице.
Извор: Форбес
