KAKO PIŠE British Council, nova studija pod nazivom „Mis/dezinformacije na Zapadnom Balkanu“, koju su sprovele ova organizacija i Balkanska istraživačka mreža (BIRN), otkriva izazove sa kojima se mladi u regionu suočavaju u složenom informacionom okruženju. Prema rezultatima istraživanja, oni svakodnevno pretražuju ogromnu količinu sadržaja na internetu i često moraju da se suoče sa pitanjima o verodostojnosti informacija.
Studija je deo globalnog programa British Councila pod nazivom „Next Generation“. Fokusira se na to kako mladi doživljavaju medije, procenjuju tačnost informacija i grade poverenje prema različitim izvorima.
Istraživanje je pokazalo da mladi na Zapadnom Balkanu najčešće prate vesti putem digitalnih platformi, gde se često susreću s informacijama slučajno, posebno dok koriste društvene mreže. Umesto da se oslanjaju na sistematsku proveru činjenica, mladi često procenjuju informativnu vrednost sadržaja na osnovu praktičnih pokazatelja kao što su ton i stil teksta, izgled objave, kao i identitet izvora.
Zanimljivo je da se poverenje češće polaže u lične kontakte, poznate ličnosti ili prethodno korišćene izvore, nego u zvanične medijske institucije. U svetlu preopterećenosti informacijama i emocionalnog stresa, mnogi se odlučuju na povremenu proveru sadržaja ili se povlače iz javnih rasprava.
Direktorka British Councila za Zapadni Balkan, Clare Sears, istakla je važnost razumevanja načina na koji se mladi snalaze u ovom složenom informacionom prostoru, posebno u periodima povećane neizvesnosti. Ona naglašava potrebu za razvojem prilagođenijih pristupa medijskoj i informacionoj pismenosti koji će mladima olakšati navigaciju u digitalnom svetu.
U Crnoj Gori, mladi posebnu pažnju pridaju poštovanju profesionalnih standarda i odgovornosti medijskog prostora. Njihovo povjerenje prema vesti često zavisi od načina na koji je informacija predstavljena. Iako postoji zabrinutost zbog autentičnosti sadržaja, ona se često manifestuje kroz šire nepovjerenje prema kvalitetu informacija dostupnih na internetu.
Autori studije naglašavaju da otpornost mladih na dezinformacije ne može biti zasnovana samo na individualnim tehnikama provere činjenica. Ključni su pozivi na veću odgovornost digitalnih platformi i medija, kao i na unapređenje edukacije o medijskoj pismenosti u školama. Preporučuje se uključivanje kritičkog mišljenja u nastavne programe i edukacija porodica i lokalnih zajednica.
Zaključno, studija ističe da su potrebne konkretne mere koje će uzeti u obzir način dizajniranja digitalnih platformi i stvarne navike mladih prilikom svakodnevnog obaveštavanja.
[izvor: https://www.rupv.me/]
