KAKO PIŠE Pvinformer.me, pre tačno 40 godina, 26. aprila 1986. godine, došlo je do katastrofalne eksplozije četvrtog reaktora u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani, koja je označila najtežu nuklearnu nesreću u mirnodopskom periodu. Ovaj događaj rezultirao je velikim brojem smrti i dugoročnim posledicama po zdravlje ljudi, a radioaktivni oblak je prekrio značajan deo Evrope, najteže pogođajući južnu Belorusiju i severnu Ukrajinu.
Prema različitim procenama, posledice zračenja do danas su dovele do smrti između 200.000 i 400.000 ljudi, a veruje se da je oko pet miliona osoba osetilo posledice radijacije. Černobilj se nalazi na severu Ukrajine, blizu granice sa Belorusijom, svega stotinak kilometara od Kijeva.
U vreme tragedije, elektrana je imala četiri reaktora tipa RMBK-1000, dok su još dva bila u izgradnji. Černobilj je tada pokrivao otprilike 10% ukupne potrošnje električne energije Ukrajine. Eksplozija se dogodila tokom testiranja sistema hlađenja u slučaju prekida napajanja strujom, što je bio put prema katastrofi koja se ponavljala u prethodnim godinama.
Kao uzrok nesreće, prvobitno su navedene ljudske greške, ali su stručnjaci ubrzo otkrili ozbiljne sistemske nedostatke reaktora. U trenutku eksplozije, u 1:23 po moskovskom vremenu, mnogi članovi vatrogasnog tima koji su pritekli u pomoć na mestu nesreće, ubrzo su preminuli usled izloženosti zračenju.
Početne reakcije iz sovjetskih vlasti su se svodile na umanjivanje težine situacije i stavljanje incidenta pod kontrolu. Nedeljama nakon eksplozije, vlasti su se trudile da minimizuju informisanje o razmerama tragedije, dok su stručnjaci pokušavali da izmere štetu.
Kasnije, 28. aprila, zvanično je potvrđeno da je došlo do havarije, nakon što su okolne zemlje, uključujući Švedsku, uočile porast nivoa zračenja. U naporima za sanaciju katastrofe, angažovano je oko 600.000 osoba, poznatih kao „likvidatori“.
Danas, 40 godina nakon tragedije, reaktor i dalje sadrži 135 tona visoko radioaktivnog materijala, a radijacija na određenoj udaljenosti ostaje izuzetno visoka. Zatvorena zona, koja je postala popularna među turistima, sada je mesto gde priroda ponovo napreduje, osiguravajući priliku za oporavak pojedinih vrsta.
Ove informacije preuzete su sa portala Pvinformer.me.
