Иако је малина постала извозни бренд Србије, ситуација у овој грани српског воћарства никад није била тежа. Прошлогодишњи род још увек није исплаћен свим произвођачима, а овогодишња цена откупа, од 130 до 200 динара, тера малинаре да одустану од ове производње. Како је поручено са скупа малинара у Ариљу, они неће ни улазити у малињаке ако остане постојећа цена, а за недељу у 14 часова заказан је први протест у селу Рогачица код Бајне Баште.
“Све ово што се дешава је катастрофа за малинарство. Да ли они размишљају да ли ико може да бере малину по цени од 160 динара. Не можемо да је беремо ни по 250 динара. Ово што се сада спрема ми томе нисмо криви ништа. На преговорима се појављују људи који не вреде ничему. Не можемо више да слушамо људе из Владе који причају о малини, а немају појма шта је малина, нису крочили у село. Пропаде и кромпир, и сточарство, сада и малина. Куда ћемо ми? Шта то радимо људи? Ми Ариљци живимо од малине. Кромпир увозимо силни, а били смо крај познат по кромпиру. Српски сељак не може да дође у Београд. Тамо смо државни непријатељ. Нема ни пијаца, све су шверцери. Тражимо да држава реши и постигне договор са ситним произвођачима. Имам двоје деце кући и рекао сам да иду одавде, да само продју Липовачке шуме о да се не враћају”, очајан је Милија Поледица из Трешњевице код Ариља који је прошле године набрао 7,5 вагона малине.
Да је садашња цена неисплатива за малинаре слаже се и Божо Јоковић, председник Удружења Наше воће која окупља велики број произвођача из Ариља и околине.
“Цене које су се појавиле од 130 до 200 динара формиране су од стране великих компанија и оне су апсолутно економски неоправдане и малине се не могу брати по тој цени. Мале хладњаче не учествују ове године у откупу јер нисмо исплатили ни прошлогодишњи род и сада смо изопштени не нашом кривицом. Прошле године мале хладњаче нису диктирале цене, а испале су колатерална штета”, каже Јоковић.
И стручњак Института за воћарство Александар Лепосавић слаже се да највећи део кривице за новонастало стање сноси држава и лоши кадрови по министарствима, због чега је и напустио својевремено формирану Радну групу за малину 2018.године.
“Годинама је урушавана позиција лидера на светској позицији где смо били први. Прошле године смо имали примере неодговорног наступања, били су избори и одговорало је да се прича о никад већим ценама, да је то искоријски максимум. Наравно, утицала је и светска криза јер је цео свет у кризи. То што је урађено те 2018. године у оквиру покушаја формирања Радне групе је била фарса и бацање прашине у очи и то је разлог зашто смо дошли довде. Наравно да такви људи нису способни и не умеју да решавају проблем, а малина је исувише озбиљна тема за читаву Србију. Ти људи нису способни и све ово што данас што имамо је последица недоношења адекватних одлука, нерегаовање на то што су појединци неодговорно поступали прошле године. Таква тела треба да постоје и да креирају политику. Тело за малину треба да има независну улогу и неопходно је да постоји”, сматра Лепосавић.
Иако од малине директно или индиректно живи више од 500.000 грађана, министарка пољопривреде се није појавила на скупу воћара, већ је послала шефа свог кабинета који је обећао брзу исплату кредита хладњачарима како би се исплатио овогодишњи род.
“До петка ће се обављати аплицирање за кредите код Поштанске штедионице како би се исплатио прошлогодишњи род. Месецима тражимо да струка уради стратегију даљег развоја малинарства, трансфер технологије и примене знања од примарне производње до прераде и дситрибуције и маркетинга где доста заостајемо. Председник општине Ариље ће послати допис министарству и извозницима да се овде одржи састанак, да се оснује Управа за малину коју ће чинити струка”, каже Божо Јоковић из Удружења Наше воће.
Ккао је речено, уколико не буде договора и помака око цене, малинари нису искључили радикализацију протеста и блокаде широм Србије.
Извор: Озон прес
