Raste na proplanku sa koga pogled puca sve do Zlatibora, Durmitora i Prokletija, a zbog svoje veličine i lepote ostavlja bez daha
Stari bor na samcu iznad Kamene Gore kod Prijepolja u svome deblu skriva istoriju sela, koju su u davno vreme ispisali meštani pred jednu od brojnih seoba. Zbog toga je ovaj 500 godina stari bor za gorštake poput svetinje. Svetibor je i ponos sela u koje sve više hrle zaljubljenici u njegove rajske predela, a koje je još u Kraljevini Jugoslaviji zvanično proglašeno za vazdušnju banju.
Kamen Gora je do skora bila i selo sa najviše stogodišnjaka. Njihovi i preci današnjih stanovnika došli su u ove krajeve pre oko tri veka i u njima zatekli napuštena ognjišta i imanja. Oni koji su pre njih tu živeli nestali su bez traga. Legenda kaže, da su razlog za seobu znali samo oni i crni bor koji i danas čuva ovu tajnu, zapisanu u godovima.
– Pre polaska na put, starosedeoci su u stablu izdubili rupu i u nju stavili pisanu poruku u kojoj su podrobno objasnili svoje razloge i motive da napuste ove predele. Rupu su zatim zatvorili drvenim čepom i ona je vremenom urasla u deblo, a poruka je ostala skrivena od onih kojima je namenjena. Bor je tako postao nemi svedok istorije sela, što nas dodatno obavezuje da ga čuvamo – priča Živko Kijanović, predsednik Mesne zajednice Kamena Gora.
Visoki bor kao bogomolja dok nije bilo crkve
Stari bor visok je 14 metara i dominira čitavim krajom. Raste na proplanku sa koga pogled puca sve do Zlatibora, Durmitora i Prokletija, a zbog svoje veličine i lepote ostavlja bez daha. Njegove krošnje, široke 18 metara, sklonište su pticama i planinskim vetrovima, a u njegovom hladu su se o praznicima za berićet i zdravlje molili meštani dok selo nije imalo crkvu.
– Od bora se ništa ne odnosi, ni šišarka ni slomljena grančica, a prokletstvom se smatra i sama pomisao da se na njega krene sekirom. Gromovi su ga tukli više puta i cepali mu koru, ali je svemu odoleo. Zadatak nam je da ga sačuvamo i ostavimo u nasleđe potomcima, isto kao što smo ga i mi dobili na čuvanje od naših starih – kaže Kijanović.
Kamen koji čuva oko 125 izvora zdrave i pitke vode
Kamena Gora je, kažu, ime dobila po gori iznikloj na kamenu, u kojoj se i danas mogu sresti nagorkinje vile. A taj ljuti kamen u svojim nedrima čuva i oko 125 izvora zdrave i pitke vode, od kojih čak 90 nikada ne presušuju. Najpoznati od njih je Trojan.
– Tri mlada Kamenogorca, lepi kao jabuka, na ovom izvoru su jedan drugom otkrili da su zaljubljeni u istu devojku, za koju nisu ni slutili da je u stvari vila. Ljubomora je učinila svoje, pa su u sukobu do koga je došlo, stradala sva trojica. Otuda ovom izvoru i naziv Trojan, a nedaleko od njega je i izvor Krvavac koji je nastao iz krvi trojice mladića. Kada je videla šta se dogodilo, devojka-vila se popela na vrh Pribojne i plakala sedam dana. Od njenih 27 suza nastalo je 27 izvora u podnožju brda. I preostalih stotinak zdenaca imaju svoju legendu, podjednako zanimljivu kao što je ova – pričaju meštani.
Cela Kamena Gora je živa bajka i predeo iskonske lepote. Oaza je čistog vazduha, nezagađene prirode i lekovite planinske klime. Na prostranim pašnjacima raste 250 vrsta lekovitih trava i jestivih pečurki, dok su guste šume stanište za mnoge divlje životinje. Na Guvništu je uređena i etno-oaza sa autentičnim seoskim objektima, pa se može osetiti i dah prošlosti.
Kako je skrajnuta od magostrale, koja od Prijepolja vodi ka Pljevljima, najčešći gosti Kamene Gore su istinski zaljubljenici u prirodu. Najviše je ljubitelja planinskog biciklizma i planinara, za koje je ovde markirano sedam staza ukupne dužine 80 kilometara, koje vode do mnogobrojnih planinskih vrhova od kojih najviši ima 1.496 metara. Posećuju je i splavari Limom i Tarom, kao i paraglajdisti za koje je poseban izazov da se vinu nebu pod oblake sa zaletišta kod Svetibora, sa 1.200 metara nadmorske visine.
Stižu turisti i iz Kine
Mada je turizam za mnoga seoska domaćinstva značajan izvor prihoda, Kamenogorci nisu dozvolili da njihovu bajku naruže moderna zdanja. Zbog toga su i novi turistički objekti sa smeštajnim kapacitetima građeni po meri prirode – od kamena i drveta.
– U planinskim zaseocima smeštenim u njedrima planine, na raspolaganju turistima je oko 200 ležaja u privatnim kućama, a u poslednje vreme su izgrađena i dva kampa i nekoliko apartmana. Svi kapaciteti su uglavnom popunjeni tokom cele godine, a pored domaćih sve više je i gostiju iz inostranstva. Letos smo na Guvništu imali i prvu grupu turista iz Kine – kaže Živko Kijanović.
Osim s prirodom turisti su oduševljeni i ljubaznošću gorštaka, koja pleni na svakom koraku. Po tradiciji, goste Kamene Gore domaćini najpre dočekuju čvrstim stiskom ruke i čašom kuvane rakije. Pre doručka obavezno se uzima med ili slatko od šumskog voća, a potom slede domaći specijaliteti kojima se ne može odoleti, od mleka, kajmaka i sira do gibanice, proje, heljdopite, pršute,raznih čorbi, salata, sarmica u zelju… Posebna gurmanska poslastica je tadicionalno jelo po imenu ćeška, koje se sprema od piletine, tučenog ječma i starog kajmaka.
(Telegraf.rs/Ekapija/Agroklub)
