Иако је недавно објављеним Нацртом закона о изменама и допунама Кривичног законика предвиђено кривично дело напада на адвокате, правни заступници у Србији нису у потпуности задовољни како је оно формулисано. Због тога је, како „Политика” сазнаје, Адвокатска комора Србије јуче Министарству правде упутила примедбе на члан закона који предвиђа и санкционише напад на адвокате.
Према речима Виктора Гостиљца, председника АКС, адвокатура сматра да је неопходно да се у поменутом кривичном делу санкционише и наношење тешке повреде адвокату или члану његове породице, с обзиром на то да је предвиђеним текстом обухваћена само лакша повреда.
– Верујем да ће тај предлог бити усвојен. Унапређење кривично-правне заштите адвоката био је један од основних циљева АКС у претходном периоду и управо зато сматрам да је увођење кривичног дела напада на адвокате резултат наших напора. Увек морате да буде задовољни уколико законодавац усвоји предлог који се директно односи на вашу професију. Учестали напади на адвокате, нарочито у прошлој години коју је обележило убиство нашег колеге Драгослава Мише Огњановића, јасно су указали на потребу да се једно овакво дело уведе у наш кривично-правни систем – казао је Гостиљац за „Политику”.
– Ми ћемо истрајати у напорима да се ова истрага доведе до краја и као комора радићемо све што је у нашој моћи да остваримо своје намере. Држаћемо пажњу јавности на овом случају, као и на убиству адвокатског приправника Немање Стојановића, али и вршити стални притисак да се ова убиства расветле. У том смислу, Управни одбор АКС благовремено ће доносити одлуке о даљим корацима – рекао је Гостиљац.
Ново кривично дело, сматра председник АКС, биће без икаквог ефекта уколико тужилаштво и полиција не буду ефикаснији него што су били до сада. Представници АКС у Сталном телу за праћење напада на адвокате су, према Гостиљчевим речима, увидом у све предмете утврдили да основни проблем непроцесуирања учиниоца лежи у тужилаштву и полицији.
– У непосредним разговорима са колегама које су биле нападнуте често смо имали одговоре који су били дијаметрално супротни од оних које смо добили од полиције. У таквим случајевима су реаговали представници Сталног тела и МУП је формирао комисију која је у три конкретна предмета спровела надзор након којег је настављен рад на тим предметима или је учинилац пронађен. У сваком случају, ефикасан рад тужилаштва и брзо проналажење починиоца била би најбоља порука грађанима да систем функционише.
Најчешћа злодела извршена над адвокатима, према речима нашег саговорника, су напади на живот и тело или њихову имовину. Новим кривичним делом се, наводи Гостиљац, уводи и напад на члана породице адвоката што се, према његовом мишљењу, може сматрати и нападом на самог адвоката.
Упитан да ли се неки од напада на адвокате могу сматрати резултатом неодговорног, односно несавесног рада, председник АКС је одговорио да је то „врло опасно питање”.
– Приметио сам да се увек када дође до напада на адвоката у јавности поставља питање због чега је до њега дошло и да се тражи оправдање за учиниоца и кривица за жртву. Не може да постоји никакав оправдани разлог да се, не само адвокат, него и било ко, угрози на физички начин. Ми смо врло осетљиви на ово питање, нарочито у овом тренутку, када видимо да наше колеге губе и свој живот само због тога што су некога бранили у судници – навео је Гостиљац.
Најновији подаци Сталног тела за праћење напада на адвокате показују да су од 1997. године пријављена 124 напада. Оно што је, према Гостиљчевим речима забрињавајуће, јесте да су се чак 45 напада догодила у прошлој години, а да су за прва три месеца ове године пријављена 22 напада.
– Реч је о социолошком и криминолошком феномену који мора посебно да се истражи. Мислим да перцепција јавности о адвокатури мора да се промени – закључио је Гостиљац.
