Државна секретарка у Министарству финансија Славица Савчић изјавила је данас да нови Предлог закона о управљању привредним друштвима у власништву Републике Србије, који ће се наћи пред посланицима у парламенту на јесен, предвиђа успостављање централизованог управљања свим привредним друштвима у државном власништву.
Она је рекла за Танјуг да ће главни ефекат новог закона бити да једно централизовано тело прати сва државна предузећа.
Реч је о новом предлогу закона који је усвојила влада, након што је претходни предлог повучен из скупштинске процедуре након иницијативе председника Србије Александра Вучића.
„Имаћемо уједначену правну форму тих привредних субјеката и јасно задате циљеве које ће они морати да прате и уредно извештавају о свом пословању у току целе године“, објаснила је Савчићева.
Како је рекла, та институција ће бити Министарство привреде за већину предузећа.
„Постоји изузезетак када су у питању енергетска предузећа ЕПС и Србијагас за које ће бити задужено Министарство енергетике, док ће за предузећа која се баве преносом енергије бити задужено посебно државно тело које ће се тиме бавити“, објаснила је она.
Изразила је уверење да ће предлог новог закона бити усвојен у Скупштини Србије на јесен.
„Држава ће имати контролу над свим привредним субјектима која су у државном власништву“, објаснила је она.
Секретарка је истакла да је предлог закона који је ушао у скупштинску процедуру технички побољшан, али да се суштински није променио у односу на претходни који је повучен из скупштинске процедуре почетком јуна.
„Допуне су техничке и тичу се побољшања самог текста у смислу примедаба које су долазиле на јавним консултацијама од организације ‘Транспарентност Србија’ и струковних удружења“, истакла је Савичићева.
Накнадне јавне консултације, додаје, биле су корисне и дале су ефекат како бисмо добили бољи и квалитетнији закон.
„Одређене сугестије у смислу побољшања закона су биле прихватљиве и добронамерне. Ми нисмо имали такав одзив на редовној јавној расправи која је била у децембру, када нисмо добили никакве примедбе које бисмо могли имплементирати у нацрт закона. Нико од укључених у недавној јавној расправи није био укључен нити давао примедбе и сугестије у децембру“, нагласила је она.
Савчићева је рекла Танјугу да је тај закон у редовној процедури оценила и Агенција за спречавање корупције мишљењем да су разлози његовог доношења оправдани, као и да поједина законска решења представљају напредак у овој области.
„Агенција за спречавање корупције је дала мишљење о овом Закону, и у складу са својом методологијом дала примедбе и сугестије, тако да су извршене корекције у смислу самог текста како би се неке одредбе учиниле јаснијим и прецизнијим, а само образложене побољшано, како би се неке недоречености и потребе за додатним тумачењен отклониле“, навела је она.
Критике које су се могле чути на јавним консултацијама тицале су се водоизворишта и националних паркова, за које Савчићева каже да су неосноване.
„Идеја овог закона није приватизација, нити се говори о могућности да неко други на било који начин управља или користи ресурсе Србије. Све што су јавни ресурси и јавна добра апсолутно не може бити у капиталу привредних субјеката, тако да не постоји могућност да се догоди да било које јавно добро буде у друштву капитала“, оценила је она.
Истиче да је неоправдана бојазан да ће природни ресурси или јавна добра бити приватизована.
Закона се односи на државна предузећа која обухватају привредна душтва која послују са 50 и више одсто државног капитала у својој структури, али и одређени број привредних субјеката са мањинским државним капиталом, али су од интереса за Србију.
Она рекла да се закон неће примењивати на државне ентитете који су законом дефинисани са посебним елементима, као што су привредни субјекти из сектора одбране, банке и поједини иснтитути, нити на друштва са мањинским државним капиталом на која се неће односити све одредбе.
Концепт закона заснива се на томе да ће привредна друштва половином године подносити годишње циљеве министарству, наводити како виде своје пословање у наредној години и како ће се понашати у том периоду.
Министарство привреде ће након тога кроз посебну комисију дефинисати за свако друштво шта мора да оствари и како ће се понашати у складу са задатим циљевима.
Кроз систем праћења и достављања годишњих и периодичних извештаја, ширих и ужих, предузеча ће све време бити под неком врстом надзора Министарства привреде који ће пратити реализацију задатих циљева.
Идеја је да сви представници државног капитала, они који су у органима управљања буду професионализовани, да морају да испуњавају одређене посебне услове – стечено високо образовање, најмање пет година радног искуства, најмање три на руководећим местима, да нису осуђивани, или у сукобу интереса…
Новина је и да ће свако привредно друштво морати да има етички кодекс.
Закон ће почети да се примењује 12 месеци после усвајања, како би се спровеле све припремне активности.
