Danas se navršava 21 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na našu zemlju, tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ).
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20.00 sati na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
Tokom 78 dana trajanja bombardovanja više puta su gađani ciljevi u užičkom kraju.
Vazdušni napadi su trajali 11 nedelja i, prema procenama različitih izvora, u njima je poginulo 2.500 ljudi.
19 zemalja članica NATO učestvovalo je u bombardovanju
2.500 ljudi je poginulo u bombardovanju
12.500 osoba ranjeno je u vazdušnim napadima
100 milijardi dolara je ukupna materijalna šteta
1.300 krstarećih raketa lansirao je NATO na Srbiju
37.000 kasetnih bombi je bačeno
U bombardovanju, koje trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
Sirene su se čule 78 dana, a ukupan broj žrtava nikada nije utvrđen. Prema proceni Vlade Srbije, u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi, od kojih 89 dece (prema pojedinim izvorima ukupan broj poginulih bio je gotovo 4.000), a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba.
Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministarstva odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca.
Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara. Ratni gubici NATO -a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.
Oštećeno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno.
Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi“, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno je više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
O NATO bombardovanju Jugoslavije smo pisali i 2018. godine, ali i 2019. u tekstu „Da se ne zaboravi“.
Da mi lepo izbrišemo mart iz kalendara?
Prošle godine pisali o poginulim vojnicima u odbrani otadžbine, a ove zbog novonastale situacije oko koronavirusa da se podsetimo vanrednih stanja koja su u novije vreme uvođena. Zanimljivo je da su sva martovska, o čemu govori jedna poruka koja ovih dana kruži društvenim mrežama.
