Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je da to udruženje traži od države da posreduje između proizvođača i otkupljivača u dogovaranju okvirne cene što hitnije jer žele da znaju uslove na tržištu pre nego što počne sezona obrade tog voća.
On je za Betu rekao da je rod u Čileu, koji je među najvećim svetskim proizvodjačima malina, podbacio do 70 odsto i da je naglo skočila cena smrznute maline na zalihama.
„Kilogram klasirane (rolend) smrznute maline košta 250 dinara, a 125 grama u maloprodaji košta od 1,3 do dva evra“, rekao je Radović.
Dodao je da su proizvođači doneli odluku da zatraže pomoć države u posredovanju na sinoćnom Upravnom odboru tog udruženja i da će danas Vladi Srbije i Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uputiti pismo sa takvim zahtevom.
Radović je ocenio da će, zbog prošlogodišnjih vremenskih nepogoda snega, vetra i mraza koji su oštetili stabla malina i kupina, ovogodišnji rod malina biti manji za oko 30 odsto i da će zbog toga ponuda biti manja, a cene više i da ne žele da ih kao do sada otkupljivači ucenjuju.
„Kilogram kupina je prošle godine otkupljivan za 30 do 50 dinara, a sada se prodaje po 100 dinara. Na kom se to poslu može ostvariti takva zarada“, rekao je Radović.
Istakao je da se prošle godine u rešavanje problema niske otkupne cene malina i kupina uključilo jedino Ministarstvo poljoprivrede, ali ne i Ministarstvo finansija i Ministarstvo trgovine, a da proizvođači tog voća nisu dobili nikakav odgovor od Komisije za zaštitu konkurencije koja je prošle godine na terenu ispitivala da li ima zloupotrebe dominantnog položaja otkupljivača.
On je rekao da ni komisija koju je osnovao Nacionalni savet i koja je trebalo da radi na izradi zaštitne markice o poreklu maline nije uradila ništa za skoro godinu dana, a nema izveštaja ni o tome da li je neko kontrolisao prodavce zaštitnih sredstava i njihove marže, a što su tražili proizvođači tog voća.
„Prošlogodišnji rod maline nije bio veći od 50.000 tona do 60.000 tona, a državni zvaničnici tvrde da se iz Srbije izvezlo oko 100.000 tona, pa mi nije jasno čija je to malina koja izlazi iz Srbije, a nije srpska“, rekao je Radović.
Proizvođači malina u Čileu, koji je godinama bio jedan od najvećih konkurenata malinarima iz Srbije, trenutno za kilogram ovog voća dobijaju rekordno visoku cenu – najvišu u poslednjih deset godina.
Najzastupljeniju sortu maline „heritidž“ otkupljivači u ovoj zemlji plaćaju 1,74 evra (204 dinara). Do obrta na tržištu došlo je zbog suše i problema u proizvodnji i tokom berbe, kao i zbog manjka robe na američkom tržištu, pa izvoznici iz Čilea sada dobijaju dva evra za kilogram smrznute robe tipa „griz“ i 2,8 evra za najkvalitetniju kategoriju „rolend“, piše Politika.
„Podaci iz drugih zemalja ukazuju da će u predstojećoj sezoni doći do pada proizvodnje u zemljama prepoznatljivim na svetskoj mapi tradicionalnih proizvođača ovog voća. To se posebno odnosi na Poljsku, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku i druge“, kaže za list dr Aleksandar Leposavić iz Čačka, jedan od vodećih srpskih stručnjaka za jagodasto voće. „Sve ovo ukazuje da i za naše proizvođače dolaze bolja vremena“, ističe on i objašnjava da se sveukupna situacija na svetskom tržištu menja.
Stare zalihe kod naših tradicionalnih kupaca su sve manje, a potražnja za kvalitetnom malinom na globalnom nivou raste.
„Prema informacijama od nekoliko velikih kupaca iz Francuske i Nemačke, rasplet situacije i skok cena robe iz Srbije očekuje se u narednih desetak dana i to je dobra vest za naše proizvođače i izvoznike“, ističe Leposavić.
Kaže da situacija u primarnoj proizvodnji maline u našoj zemlji, nažalost, nije dobra. Proizvođači su u prethodne tri godine bili prilično destimulisani da ulažu u svoje zasade. Osnovni uzrok nezadovoljstva bila je niska cena. Veliki broj proizvođača prestao je da obrađuje zasade, a dobar deo njih sveo je ulaganja na minimum.
Leposavić ističe da je negativan stimulans stizao i preko medija, kada su pojedini izvoznici, da bi obezbedili nižu cenu u otkupu, pred 2017. godinu plasirali netačne informacije o hiperprodukciji malina u svetu i Srbiji. Takođe, i spekulacije o problemima sa standardima u proizvodnji i u hladnjačama, kao i problem sa mešanjem sorti i pokušajem prevare stranih kupaca. Ističe da je najveće podozrenje i ucenjivački pristup kod naših tradicionalnih kupaca izazvala informacija da je u nekoliko slučajeva u malini iz naše zemlje utvrđeno prisustvo virusa noro. Naknadnom proverom utvrđeno je da je ta malina bila proizvedena u našem susedstvu, a da je reeksportovana iz naše zemlje, čime nam je nanesena ogromna šteta, jer su kupci smatrali da je reč o srpskoj robi.
Prema Leposavićevom mišljenju, ni Nacionalni savet za malinu ni Radna grupa za sagledavanje stanja u malinarstvu nisu dali očekivani odgovor i preporuke na koji način prevazići loše stanje u našoj proizvodnji, piše Ivana Albunović za „Politiku“.
„Srbija, kao zemlja u kojoj se proizvodi najkvalitetnija malina na svetu, tržištu uskoro neće imati šta da ponudi. Zato je više nego ikada neophodno uspostaviti fer odnose između svih aktera u lancu proizvodnje i plasmana maline“, tvrdi Leposavić.
Najpre treba da sagledamo stvarno stanje proizvodnje i tačno utvrdimo proizvodne površine i prinos koji se ostvaruje sa njih.
Ističe da nerealno zvuči zvanični podatak da se u Srbiji malina proizvodi na 24.000 hektara, jer prinosi ni približno ne odgovaraju takvom stanju.
„Moramo da unapredimo marketing i na pravi način prikažemo kako se malina proizvodi u najpoznatijim malinarskim područjima naše zemlje. Da neprestano ukazujemo na njen značaj u ishrani svih kategorija potrošača. A ne da to bude voće samo za najbogatije. U svetu je brojnim primerima pokazano da malina i proizvodi od nje imaju izuzetan značaj u prevenciji i lečenju nekih od najdestruktivnijih bolesti savremenog čoveka“, kaže Aleksandar Leposavić.
