Da li su roditelji spremni za ovakav sistem?
U školama gde je uvedena obaveza da roditelji u roku od pola sata SMS-om budu obavešteni ukoliko im dete nije došlo na nastavu, gotovo su iskorenjeni neopravdani izostanci. Takav sistem mogao bi da bude uveden u svakoj kući znanja koja koristi elektronski dnevnik, ili ima barem jedan računar priključen na internet. Roditelji koji smatraju da je ovo vid preterane kontrole, imaju mogućnost da blokiraju prijem poruka.
Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ističe da sistem nadzora u školama mora da se pooštri, ali dozirano.
– Kao neko ko je 40 godina u obrazovanju, tvrdim da roditelji nisu spremni, a ni sistem nije zreo. Morate da imate nekoga ko će posle prvog časa da zna ko nije došao pa da to ubeleži. Zamislite školu od 700 ili 800 đaka, i da 30 predstavnika odeljenja dolaze da se unesu izostanci, a u toku je, recimo, epidemija nekog virusa. Drugo, ko će biti operater koji će da unosi podatke: dežurni nastavnik ili učenik, tetkica, domar? Nemamo ljude za to. Uvođenjem jednosmenskog rada dobićemo kvalitetniji okvir. Sada u školama nemamo administrativnog radnika koji bi to mogao da radi jer ne možete izmisliti još 20 odsto norme na konto nečega što ne postoji u opisu posla u prosveti – objašnjava ministar Šarčević.
U osnovnoj školi „Desanka Maksimović” u niškom naselju Čokot, već više od dve godine roditeljima se u roku od 30 minuta od početka nastave dojavljuje ako dete nije u učionici. Tako su na minimum svedeni izostanci i kašnjenja na časove u školi koja ima 750 đaka. Osnovni razlog uvođenja SMS obaveštavanja bio je unapređenje bezbednosti jer su đaci većinom putnici iz okolnih sela, a od kuće do škole mogu biti izloženi raznim nedaćama, od vremenskih neprilika nadalje.
– Budući da se bavim programiranjem, osmislio sam aplikaciju koja je povezana s bazom podataka u koju smo uneli imena i prezimena naših učenika i brojeve telefona njihovih roditelja – kaže Filip Klain, profesor informatike i računarstva u OŠ „Desanka Maksimović”.
Kako objašnjava, za slanje poruka roditeljima može da bude zadužen jedan školski radnik, ali i svaki nastavnik dok je na času u odeljenju pod uslovom da u svakoj učionici postoji računar priključen na internet, što ova škola ima. Ipak, opredelili su se da jedan zaposleni prođe kroz sva odeljenja, zabeleži ko je odsutan i sve poruke pošalje odjednom. Nastavnicima je ostavljena mogućnost da koristeći isti sistem obaveste roditelje da učenici na čas nisu doneli potreban pribor ili da su neprimernim ponašanjem ometali nastavu.
Ova niška škola svoju aplikaciju poklanja svim kućama znanja koje žele da uvedu takav sistem obaveštavanja.
– Poruke koštaju oko dva dinara, što nije mnogo kad se uporedi s vrednošću pravovremene informacije za bezbednost učenika. Godišnje je to trošak od oko 10.000 dinara, koji snosi naša škola – kaže profesor Klain.
Samostalnost ili nadzor
Mogućnost da o izostancima svoje dece s nastave budu obavešteni automatski, SMS-om ili imejlom izaziva oprečne reakcije roditelja. Ideju odobravaju oni koji su uvereni da bi se tako unapredila bezbednost učenika i smanjilo bežanje sa časova jer bi se đacima uskratila šansa da skrivaju izostanke i ko zna gde i kako provode vreme umesto da su u školi. Protivreče im zagovornici stava da je to „preterana kontrola kojom se narušava poverenje, koči samostalnost i sazrevanje deteta”. Najžešći oponenti predviđaju da će „još malo decu čipovati ili im stavljati nanogvice” da bi mogli da ih prate, ali previđaju da za praćenje klinaca u stopu roditelji uveliko koriste –„pametne satiće” sa dži-pi-es tehnologijom.
Veliki broj izostanaka muka sistema
Izostanci učenika iz škole naše obrazovanje svrstavaju u vrh neslavne liste, znatno iznad proseka zemalja OECD. Rezultati poslednje PISA studije svedoče da je većina đaka u Srbiji (61 odsto) zakasnila bar jednom na nastavu u toku dve nedelje. S nekih časova odsustvovalo je njih 41 odsto. Svaki četvrti učenik izostao je neopravdano. Previše đačkih izostanaka ozbiljna su manjkavost ovdašnjeg školstva. Ipak, ministar prosvete Mladen Šarčević tvrdi da su upotrebom elektronskog dnevnika izostanci smanjeni za više od 30 odsto.
