Тренутно на свету живи 705 милиона људи старијих од 65 година и око 680 милиона деце до четири године живота. Истраживање УН показало је да се животни век становника Земље продужио, али и да се не рађа довољно деце.
У Србији никада није живело мање становника него данас, подаци показују и то да они никад нису били старији. Просечна старост становништва је 43 године.
„Србија се налази у самом врху у групи земаља са најстаријом старосном структуром становништва. Што се тиче података 2017. године рецимо удео популације старијих 65 и више година у Србији је био 19.63 одсто и за цела два процентна поена је повећан у односу на податак из 2011. године“, рекла је Сања Јанкелић из сектора за статистику.
Када су бројке из породилишта у питању, у Србији су прошле године рођене 64.894 бебе – само 160 више него пре три године, када је у матичне књиге рођених уписано најмање деце од почетка 20. века. Међутим, у половини земаља на свету и даље се не рађа довољно беба да би та друштва расла.
„Појединац мора наћи у себи мотив да кроз родитељски нагон и његово остваривање, кроз поправљање и лични допринос условима у којима ради, кроз веће задовољство у породици и на радном месту створи услове да нас буде више“, истакла је министарка без портфеља задужена за популациону политику Славица Ђукић Дејановић.
Податак да се у Јапану у једном дану купи више пелена за старе особе, него за бебе, показује да је ово глобални проблем.
„Сва очекивања демографске пројекције о кретању становништва говоре да ће се овај тренд старења становништва наставити, односно да очекујемо и даље континуирани пораст удела старих од 65 и више година“, додаје Сања Јанкелић.
Истиче да демографско старење становништва има читав низ друштвено економских импликација, пре свега континуирани пораст броја пензионера.
Италија, Немачка и Грчка воде исту битку. Просечна старост у овим земљама је 45 односно 46 година. Добар пример могле би да буду Ирска и Исланд које имају већи удео млађих до 15 година, али и Турска где је просечна старост 31 година.
RTS
