Dnevnica sezonaca na poljoprivrednim poslovima ide i do 4.000 dinara, a manje dnevne zarade od 2.000 dinara nema. Iako se poslodavcima plaćanje sezonskih radnika nekada ne isplati, dnevnice nikada nisu bile više upravo zbog manjka radnika.
Ove godine za radove u poljoprivredi na području zapadne Srbije nema dnevnice ispod 2.000 dinara. Vlasnici seoskih gazdinstava objašnjavaju da dnevnice stalno rastu jer je do radnika sve teže doći pošto, kako kažu, „više niko neće ni da kopa“.
Upravo kopanje zemlje, gde se dnevnica kreće od 2.500 do 3.000 dinara, postalo je na početku ove sezone plaćeniji poljoprivredni posao. Još više se plaćaju rezači voća i vinove loze, čiji dan rada košta od 3.000 do 4.000 dinara. Na najučestalijim poljoprivrednim poslovima u ovom delu Srbije, a to su sređivanja malinjaka ili kupinjaka, dnevno se zaradi najmanje 2.000 dinara, a kada počne berba vlasnici gazdinstava će sezoncima obezbeđivati obrok i prevoz, što visinu dnevnice podiže na 3.000 dinara. Za poslove kupljenja šljiva ili berbu grožđa sezonski radnici takođe će moći da zarade 2.000 dinara na dan.
Poslodavci sezonskim radnicima objašnjavaju za „Blic“ da je, pogotovo u sezoni berbe, neophodno da angažuju radnike iz grada, jer je u selima sve manje stanovnika.
– Na imanju radimo suprug, ćerka i ja, dok se svekrva bavi i preradom, pa nemamo mnogo izbora, jer je u selu jako teško naći radnu snagu. Radnike tražimo putem oglasa, plaćanje je po danu ili kilogramu ubranog ploda u sezoni branja maline i kupine, kao i pri kupljenju šljiva i to najčešće iz Valjeva. Minimalna dnevnica je 2.000 dinara, ispod toga niko neće ni da priča o poslu, a kamoli da dođe da radi. Nije to ni puno, jer ne bih ni ja išla da radim za manje novca. Mi često sa radnicima nađemo neko rešenje, pa umesto novca to bude obezbeđen ogrev – kaže Kata Ilić iz osečanskog sela Lopatanj.
Da li će nakon plaćanja sezonaca po ovim cenama ostati na nuli, kao što je to kod velikog broja njih bio slučaj lane, vlasnici poljoprivrednih gazdinstava mogu da računaju samo na osnovu toga kolika će biti otkupna cena njihovih proizvoda.
– Prošle sezone dnevnica za berače maline bila je 2.000 dinara uz tri obroka dnevno, apsolutno je neočekivano da ove godine bude niža. To je dnevnica koja zadovoljava angažovane radnike, ali da li će biti isplativo i za nas, zavisi koliku će otkupnu cenu postići malina. Lane, zbog niske cene, to je bilo neisplativo i nije ostavilo prostora za zaradu, ali angažovanje ljudi, pogotovo za poljoprivrednike koji imaju veće površine je neophodno jer malina u sezoni kada zri ne može da čeka ni 24 sata – kaže Sreten Milutinović, koji sorte maline vilamet i miker gaji na 1,3 hektara u valjevskom selu Brezovice.
Uz plaćanje radne snage u sezoni berbe, poljoprivrednike koji nemaju sopstvenu mehanizaciju čeka i plaćanje obrade zemljišta. Usluga oranja jednog hektara košta 100 evra, setva je 40, a žetva 120 evra po hektaru. Košenje jednog hektara livade košta 50 evra.