Sušno i hladno proleće ugrožava zasejanu pšenicu, ječam i raž, a niske temperature su 90 odsto oštetile rane kajsije i trešnje.
Zbog toga ovu poljoprivrednu godinu prati mnogo problema i sve je neizvesnija, rekao je stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran.
On je agenciji Beta rekao da je manjak padavina omogućio da se poseju prolećne kulture, među kojima je najvažnija šećerna repa, ali da već nekoliko godina nema vlage ni u dubinskim depoima iz kojih biljke crpe vlagu kada nema površinske.
„Veći deo pšenice na oko 570.000 hektara je posejan van optimalnog roka i ona je slabo nikla, pa je deo preoran i ne treba očekivati velike prinose i viškove za izvoz“, rekao je Prostran.
Dodao je da se smanjuju i površine zasejane šećernom repom jer je, zbog liberalizacije tržišta i pritiska proizvođača šećera od šećerne trske, čija je proizvodnja rentabilnija, započela „kriza šećera“, pa bi proizvođači te industrijske biljke trebalo da insistiraju na čvrsto sklopljenim ugovorima i garantovanju cene.
Poljoprivrednicima će, kako je rekao Prostran, ova godina biti teška jer će zbog velike suše i otpornosti zemljišta potrošnja goriva biti veća za oko 20 odsto.
Tvrdo zemljište će, prema njegovoj proceni, povećati i lomove delova i kvarove na traktoru, pa je dobro što je bar odložena registracija traktora, što bi bio dodatni izdatak.
„Godina ne nagoveštava ništa dobro, ne znam da li će državu zbog toga zaboleti glava, ali svojevremeno se poljoprivrednicima pomagalo na razne načine, a to čini i EU“, rekao je Prostran.
Istakao je da su rane trešnje i kajsije u Grockoj, Smederevu, Topoli i drugim voćarskim krajevima koji su na manjoj nadmorskoj visini, uglavnom propale.
