Купаца за јеловни кромпир у нововарошком крају нема ни на видику. Прошле године је рекордно родио, али уместо да се радују произвођаче због тога не престаје да боли глава. Фебруар је, а трапови и магацини пуни су до врха па мештани страхују да ће на пролеће морати да баце у потоке и јаруге све што су произвели. Слично је широм западне Србије, где је цена кромпира пала на „историјски минумум“, па кромпираши траже од државе да заустави непотребни увоз.
А само код два највећа произвиођача у Новој Вароши, у југозападној Србији, на лагеру има скоро 1.100 тона.
-Што би неко ломио себе и камион до Јавора и Златара када код произвођача који су ближе Београду и другим центрима може да купи кромпир за 8 до 10 динара. Али како чујемо ни по тој га цени нико неће. Тек понеко, кажу, наручи мању количину и то у џаковима од по десет килограма, а то је када одбијеш трошак за препакивање, исто као да га поклањаш- јадају се кромпираши.
Само Бранко Гујаничић из Акмачића који је највећи произвођач у овом делу, у магацинима има око 700 тона јеловног кромпира. И код његових комшија и сапатника, Срђана Лојаничића и Обрада Шапоњића који ортачки сеју на 12 хектара, пуни су магацини. Код њих на купце чека више од 350 тона првокласног рода.
-Уколико се шта не промени, а мале су шансе, све ће на пролеће морати да се баци. Не памтим да је некада било овако. И 2017. је била изузетно лоша, цена је тада била понижавајуће ниска али је бар имало купаца, а сада нико и не пита за наш кромпир. Предходних година продаја би у нашем крају обично живнула у јануару када „велики играчи“ из других делова Србије испразне своје мегацине, а до данашњег дана би смо отприлике продали бар трећину рода. Ове скоро ни килограма– каже Лојаничић.
И у селима на падинама Јавора, где је раније било највише произвођача, полако губе наду, па збијају шалу на своју муку.
-У додатном смо проблему, јер страхујемо да ли ће на пролеће имати довољно потока и јаруга за оволики кромпир – кажу мештани.
Претпрошле године купци су овде у њиви плаћали 28 до 30 динара за килограм, а солидна је била и предходна па је могло и да се заради. Ове га међутим ,нико неће ни за џабе. Рекордно је родио, 35 до 40 тона по хектару, али све што су произвели и даље је у траповима и магацинима.
– Погрешио сам што кромпир нисам јесенас оставио у њиви да труне, бар би себи смањио трошкове. Овако сам га извадио из земље и опет затрапио, да чека боље дане који никако да дођу. Ако и неким чудом буде купаца, кромпир ће отићи у бесцење. А ја ћу морати да опет ангажујем раднике да га ваде из трапа, чисте и пакују, а дневница им је 3.000 динара- јада се Дарко Новаковић из Љепојевића који је под кромпиром имамо два хектара.
Према званичним проценама, кромпир се у нашој земљи гаји на око 28.000 хектара, највише у Шумадији и западној Србији, а годишња производња је већа од 500.000 тона. Мада је то довољно за домаће потребе и даље га увозимо из Албаније, Хрватске, Француске, Холандије, што је разгневило произвођаче. Њих стотинак из више сувоборских села, протестовало је због тога у Горњим Бањанима код Горњег Милановца. Овде је цена кромпира пала на свега осам динара, што не памте ни најстерији произвођачи.
– Тренутно у свом магацину имам близу 50 вагона кромпира. Не знам шта ћу са њим. Он мора да се пребира, слаже и на крају сав наш труд завршиће негде на сметилишту. Производвна цена по килограму се креће око 15 динара, и са овим што нам нуде ми смо у дебелом минусу. Молимо државу да нам помогне и спречи нелојалну конкуренцију и заустави препродавце који зарађују на нашој муци– казао је произвођач Горан Пејић.
– Није нам јасно шта се ово дешава. Држава нам даје субвенције за производњу, и сада када треба да продамо то што смо произвели уз помоћ државе, ми немамо коме да продамо. Нека нам кажу шта треба да производимо, само да имамо коме да робу пласирамо – рекли су незадовољни произвођачи.
Жељко Дулановић
