Половина привредника у Србији позитивно оцењује нову е-фискализацију, док је готово сваки четврти оцењује негативно, један је од података из истраживања које је данас представио НАЛЕД.
Анкета са 1.040 привредних ентитета рађена је у оквиру истраживања о ставовима привреде о сивој економији и безготовинском плаћању Националне иницијативе за безготовинско плаћање.
Ту је утврђено да је сваки пети привредни субјект потпао под нову е-Фискализацију, па је укупно фискализованих 67 одсто.
Као спроведене мере за борбу против сиве економије, Ана Јовић из Министарства финансија истакла је увођење е-Фискализације и е-Фактуре.
Навела је да дневно прође 10 милиона рачуна кроз нови систем фискализације и оценила да је велики део привреде задовољан.
Подсетила је да ће пуни значај е-фактуре бити видљив после 1. јануара, када ће систем обухватили и осталу привреду јер је од 1. маја обавеза само корисника јавних средстава.
Истакла је да се привреда најчешће жали на спор повраћај ПДВ-а и додала да Пореска управа ради на убрзању тог процеса за који ће увођење е-фактуре пуно значити.
Навела је да ће кроз урађене анализе ризика, нискоризични порески обвезници могу раније очекивати и повраћај ПДВ-а.
Говорећи о мерама за смањење сиве економије, она је да држава већ четири године у континуитете смањује фискална оптерећења рада.
Нагласила је да се приликом доношења таквих одлука гледа конзервативно на простор који је могуће искористити, те да ће Министарство трудити да се тај тренд одржи.
Јовић је подсетила да је нови Национални програм за борбу против сиве економије спреман, те да очекује да ће бити усвојен на првим седницама нове Владе Србије.
Он ће донети нове облике и шири обухват за флексибилно запошљавање те начине да се повећа обим безготовинског плаћања.
Професор Економског факултета Саша Ранђеловић коментаришући традиционалну оцену привреде да су проблем високи порези, подсетио да у односу на друге земље Европе порези нису толико високи, осим када су у питању зараде.
Он је истакао проблем пореског морала, односно спремности да се порез плаћа, као и ефикасне наплате и пратеће контроле.
Као позитиван помак у смањењу сиве економије истакао је помак остварен током ковида када је повећано безготовинско плаћање за две године преко ПОС терминала са осам на 11 посто БДП Србије.
Он сматра да се даљи искораци у борби против сиве економије морају тражити на пољу ефикаснијег рада инспекција и Пореске управе, употреби нових дигиталних метода и решења ради афирмације безготовинског плаћања.
Посебно је нагласио значај правичности пореског система где би ко заради више морао више и да плаћа, те унапређењу услуга јавног сектора као би обвезници били задовољни услугама државе које плаћају порезом.
Члан Научног савета НАЛЕД-а Горан Питић оценио је да је више од 70 посто мера из досадашњег програма за борбу против сиве економије остварено у потпуности или делимично.
Посебно је нагласио значај е-Фискализације и е-Фактура и њиховог даљег развоја, те увођења посебно креираних изабраних подстицаја за привреду.
Питић је истакао да повећање неопорезованог дела зараде омогућило ефикасније хвата дела привреде која размишља бар делимично о раду у сивој зони.
Као евидентан проблем на чијем решавању треба ради навео је парафискалне намете за које је у протеклом периоду направљен регистар.
Он је навео да је у Србији и даље „кеш краљ“, те да се привредници жале на високе трошкове увођења ПОС терминала и као добру оценио идеју да се у наредном период и до 25.000 продајних места под субвенционисаним условима опреми ПОС терминалима.
Тим лидер пројекта Бољи начин, Златко Миликић, оценио је да се сива економија најбоље крије у просторима готовинског плаћања те је зато значајно применити мере за повећање обима безготовинског плаћања.
Према резултатима истраживања које је представио Војислав Михаиловић из Ипсос Стратеџик Маркетинга, привредници сматрају да су доминантни проблеми поред високих пореза и пандемије, и пад потражње.
Наводе и да су прошле године једнако успешно измиривали порезе и доприносе запослених, те да су у односу на раније године знатно повећао степен тих уплата на пуне износе зарада.
Мање привредника у анкети пријављује да расте неформално пословање, а сматрају да је број нерегистрованих фирми у њиховим секторима тек 11 посто.
За бег у неформално пословање-сиву економију, привредници окривљују пре свега високе порезе, доприносе и друге обавезе према држави, затим парафискалне намете, а тек затим слабе резултате пословања.
Грађевинарство је и даље област са највише пословања у сивој зони, следе занатске услуге и поправке које су претекле угоститељство и трговину.
Значајно мањи број привредника показује жељу да пријави туђе пословање на црно, а пре свега зато што је то посао државе да ради.
Извор: Танјуг
