KAKO PIŠE… granica na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, nedaleko od Priboja, predstavlja osnovni razlog zbog kojeg je selo Sastavci jedinstveno u svetu. Ova neobična situacija nastala je pre više od jednog veka, a lokalni stanovnici suočavaju se sa brojnim izazovima zbog administrativne podeljenosti svog sela.
Naime, reka Uvac razdvaja Sastavce na dva dela. Dok jedan deo pripada opštini Priboj u Srbiji, drugi deo se teritorijalno vezuje za opštinu Rudo u Bosni i Hercegovini. Ovaj neobičan raspored rezultira time da stanovnici često moraju prelaziti granicu kako bi obavili osnovne svakodnevne aktivnosti, a neki od njih prelaze granicu i više puta tokom dana.
Ova zavrzlama ima svoje korene u istoriji, kada je teritorija bila pod austrougarskom vlašću. Kako se priča prenosi s kolena na koleno, lokalni beg je iz određenih razloga dodao zeta na ovo područje, što je kasnije dovelo do nastanka granice, čime je život meštana značajno zakomplikovan.
Selo Sastavci se suočava sa brojnim problemima zbog ovakvog stanja. Mnogi stanovnici izražavaju frustraciju zbog potrebe da stalno prelaze administrativne granice, što im otežava pristup pojedinim uslugama i resursima. Na primer, ako neki meštanin želi da ode kod lekara ili da kupi namirnice u prodavnici, mora da bude oprezan da ne pređe granicu van radnog vremena ili da ispoštuje određene procedure.
Iako lokalni vlasti i meštani često razgovaraju o rešenju ovog problema, situacija se nije promenila. Stanovnici Sastavaca nastavljaju da trpe posledice ovog komplikovanog administrativnog okvira, a njihova svakodnevica prolazi u prelaženju granica koje su, naizgled, samo simbolične, ali su u stvarnosti veoma stvarne.
Ova situacija ukazuje na to kako istorijske okolnosti mogu oblikovati život jedne zajednice, ali i na izazove sa kojima se suočavaju ljudi koji žive na obroncima granica koje, iako su postavljene, za njih gotovo ne postoje.
(izvor: “Granica na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, u blizini Priboja, razlog je zašto je selo Sastavci jedinstveno u svetu.”)
