KAKO PIŠE RINA, selo Sastavci, smešteno na granici Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, predstavlja jedinstven apsurd u svetu. Ova mala zajednica, koja administrativno pripada opštini Priboj u Srbiji, teritorijalno pripada opštini Rudo u Bosni i Hercegovini. Ova složena situacija otežava život stanovnicima, koji su primorani da svakodnevno prelaze granicu kako bi obavljali osnovne aktivnosti, nekada i više puta u toku dana.
Postanak ovakvog stanja datira iz vremena austrougarske vlasti. Naime, lokalni beg je svojoj snahi, Austrijanki, poklonio deo svog imanja, što su vlasti odmah zvanično potvrdile. Sa promenama vlasti i granica, Sastavci su se našli u ovom neobičnom administrativnom labirintu.
Sveto Vilotić, poštar i predsednik Mesne zajednice Sastavci, naglašava da se svi državni organi nalaze na teritoriji Bosne i Hercegovine, uprkos tome što su administrativno povezani sa Srbijom. „I ja sam poštar i ovde radim i za Srbiju i Bosnu“, ističe Vilotić. U slučaju sukoba u seoskim kafanama, meštani ne mogu da računaju na policijsku pomoć iz Priboja; moraju da čekaju pripadnike policije iz Rudog, koji se suočavaju sa dodatnim preprekama prilikom dolaska.
Ova geografska neobičnost se ogledaju i u svakodnevnom životu. Kada se pređe most preko potoka, automatski ulazite u Bosnu i Hercegovinu, a dužnost sveštenika takođe uključuje redosled iz dve države. Vilotić objašnjava kako na sahranama dolaze sveštenici iz Rudog i Priboja.
Selo Sastavci je simbolično podeljeno, pri čemu kuće i porodice prolaze kroz administrativne segmente dve države. Zanimljivo je i to da mnogi meštani, poput Rajka Markovića, imaju dvostruko državljanstvo, a imanja su im često razdvojena. „Kazan za rakiju je u Bosni, a rakija se prodaje u Srbiji“, smeje se Marković dok opisuje svakodnevne izazove.
Oko 700 stanovnika Sastavaca nosi obeležje dvostrukog državljanstva i svakodnevno se suočava s komplikovanim administrativnim procesima koje sa sobom nose granice. Iako su komisije za granična pitanja poslednji put zasjedale pre 15 godina, kompleksnost situacije ostaje nerazrešena, ostavljajući meštane da se bore sa bespotrebnom birokratijom dok se njihov život odvija na ovakvom granici.
