KAKO PIŠE Stara Srbija, danas se obeležava Cveti, jedan od najvažnijih praznika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koji simbolizuje dolazak Isusa Hrista u Jerusalim. Ovaj događaj, nazvan i Cvetna nedelja, označava početak poslednje sedmice Hristovog života na Zemlji, kada se narod okupio da dočeka Spasitelja, pozdravljajući ga palminim grančicama.
Prema hrišćanskoj tradiciji, Isus je krenuo iz Vitinije ka Jerusalimu, dok je vest o njegovom dolasku i vaznesenju Lazara brzo putovala. Na njegovom putu, mnogi vernici su se pridružili i, na ulazu u Svetu zemlju, narod je dočekao Hrista prostirući haljine i mašući granama palme. Uz povike „Osana sinu Davidovu“, pokazali su svoju odanost i radost zbog njegovog dolaska.
Tokom Cveti, Hristos je isceljivao bolesne i propovedao u hramu, a na kraju dana se ponovo vratio u Vitiniju sa svojim učenicima. Praznik donosi niz narodnih običaja koji ga čine posebnim. Većina vernika započinje dan umivanjem u vodama u kojima su prethodne nedelje potopljeni cvetovi, a sve u cilju očuvanja zdravlja i vitalnosti ukućana.
Upravlja se još jednim običajem koji nalaže da se na Cveti celo dan šeta sa okićenim cvećem, pri čemu mladići donose bukete devojkama, s tim da svaki cvet nosi posebno značenje. Ovaj dan se smatra povoljnim za donošenje važnih odluka i započinjanje novih poslova.
Uz sve to, Cveti markiraju kraj šeste nedelje Velikog posta, a danas je drugi put dozvoljeno jesti ribu tokom ovog perioda. Vernici se pripremaju za poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, koja obuhvata stradanje, smrt i vaskrsenje Isusa Hrista.
Ne smemo zaboraviti ni istorijski značaj ovog praznika u Srbiji. Na Cvetnu nedelju 1815. godine, vojvoda Miloš Obrenović je podigao narod u Takovu, pokrenuvši Drugi srpski ustanak. Cveti se tradiconalno obeležavaju kao deo duhovnog i kulturnog nasleđa, uvek u nedelji pre Vaskrsa, šeste nedelje Velikog posta.
