KAKO PRIJEPOLJE INFO SAZNAJE, srpski narod od davnina gaji duboko poštovanje prema telu preminulog. Smrt se ne posmatra kao kraj života, već kao prelazak u večnost. Ova tradicija se ogleda u načinu na koji porodice i Crkva pristupaju pripremi pokojnika za sahranu, doživljavajući tu aktivnost kao sveti trenutak, simbol ljubavi, poštovanja i vere u vaskrsenje.
Jedno od ključnih pitanja koja se često postavljaju jeste da li je neophodno okupati preminulog ili je dovoljno obrisati telo vlažnom krpom. Crkva je ovim problemom posvetila značajnu pažnju, a ovo pitanje je detaljno objašnjeno na sajtu „Svetosavlje“, koji se oslanja na bogoslužbene knjige i vekovnu praksu.
U skladu sa tradicijom, telo pokojnika se, prema Trebniku, kupa po smrti, što se čini iz poštovanja prema umrloj osobi i iz želje da u čistoći stane pred Boga po vaskrsenju. Ovaj čin nosi duboku simboliku, ukazujući na to da telo, koje je bilo hram Duha svetoga, zaslužuje čast čak i nakon smrti.
Međutim, praksa se razlikuje kada su u pitanju monasi i sveštenici. Njihova tela se ne kupaju kako bi se izbeglo obnažavanje. Umesto toga, monasi se tek obrišu toplom vodom na određenim mestima, dok se sveštenici čiste pomoću „čistog jeleja“.
Nakon ovog rituala, pokojniku se oblači nova odeća, čime se simbolizuje nova nepropadljiva odjeća. To je takođe usklađeno sa zvanjem umrlog, kako bi svako mogao da odgovori Bogu u službi kojoj je pripadao.
Priprema pokojnika za sahranu potiče iz dubokog uverenja da se na taj način iskazuje poštovanje prema onome ko je preminuo. Monasima se oblači specijalna monaška odeća, dok sveštenici i arhijereji dobijaju svečane odežde koje odgovaraju njihovom rangu. Lica preminulih sveštenika se prekrivaju, simbolizujući njihovo posvećenje i udaljenost od sveta.
U Srbiji su ovi običaji veoma važni deo tradicije, koja se prenosi s generacije na generaciju, osiguravajući da se poslednja počast umrlima odaje s dužnim poštovanjem i verom.
Izvor: Kurir.
