Rok za plaćanje poreza na imovinu za prvi kvartal ove godine ističe odmah posle praznika, 17. februara, na adrese građana u gradovima širom zemlje još uvek nisu stigla rešenja, pa se ne zna koliko će iznos ovog nameta biti obračunat. To što se kasni sa dostavom, ne znači da će država, ako ovu obavezu ne izmirite na vreme, kasniti sa kamatama i to za dug koji praktično još nije dospeo.
Takav je zakon i ko ga ne poštuje neće mu se isplatiti, jer ne samo što će mu se za svaki dan kašnjenja zaračunati zatezna kamata, koja trenutno iznosi 9 posto na godišnjem nivou, već rizikuje i da plati kaznu od 50.000 dinara po neplaćenom kvartalu.
I dok se svaki dan kašnjenja građana papreno naplaćuje, država je svoje kašnjenje predvidela zakonom, dajući uputstva obveznicima kako da plate unapred i tako kreditiraju lokalnu samoupravu na čiji račun i ide ovaj novac.
– Do dospelosti poreske obaveze po rešenju, obveznik porez plaća akontaciono, u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne poreske godine – stoji u Zakonu o porezima na imovinu.
Ipak i oni koji uredno plaćaju rate, po rešenju iz prethodne godine, mogu da dođu pod udar zateznih kamata. To je u slučaju kada im rešenje o razrezanom porezu konačno stigne na kućnu adresu, a sadrži veći iznos nego što je bio u 2020. godini jer i tu postoji rok od 15 dana da se razlika između rata plaćenih po starom i onih određenih novim rešenjem.
Ako vam slučajno poštar ne uruči na vreme, odnosno onako kako je na koverti odštampano, može da se desi da ste već zakasnili sa ratom a kamate, bez vašeg propusta, vam se obračunaju.
Takva situacija je bila prisutna i ranijih godina a neće izostati ni ove jer su u gotovo svim lokalnim samoupravama uvećane osnovice za porez na imovinu zato što je u 2020. godini zabeležen skok cena nekretnina.
Stručnjaci preporučuju da građani izmire svoje obaveze u roku jer im se neće isplatiti da kasne zato što pored uvećanog poreza na imovinu, ukupno zaduženje može da im optereti i kamata, ali i kazna.
– Građani koji ne poštuju propisane rokove za plaćanje poreza na imovinu mogli bi biti kažnjeni sa 50.000 dinara za svaki kvartal za koji nije plaćena rata poreza. Za godišnji porez na imovinu zakonodavac je propisao kvartalne rokove plaćanja što znači da se nepoštovanje propisanih rokova smatra neredovnim izmirivanjem obaveza – kaže za “Blic Biznis” Đerđ Pap, stručnjak za poreze.
Kad dugovanja zastarevaju
On dodaje da treba da se zna da je zakon definisao i mogućnost zastarevanja naplate duga po osnovu poreza na imovinu.
– Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Ovde govorimo o takozvanoj relativnoj zastarelosti, koja se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, i vreme koje je proteklo pre prekida se ne uračunava u rok za zastarelost. Treba napomenuti i da je zakonodavac uveo i pojam apsolutne zastarelosti, koja podrazumeva da kada istekne rok koji je za nju predviđen, poreska obaveza prestaje. Rok za njeno nastupanje je 10 godina od isteka godine kada je poresku obavezu trebalo utvrditi ili naplatiti – navodi Pap.