Američko Ministarstvo poljoprivrede je izvršilo analizu zaliha smrznutog voća zaključno sa 30. septembrom, koja je pokazala da su količine maline u hladnjačama za 11 odsto manje u poredjenju sa avgustovskim podacima, a za 12 procenata u odnosu na isti period prethodne godine. Kada je reč o zalihama „crvenog zlata“, slično stanje je i u drugim zemljama, prvenstveno u Evropi, što utiče na podizanje cena plodova ove voćne vrste na svetskom tržištu.
Američko Ministarstvo poljoprivrede je izvršilo analizu zaliha smrznutog voća zaključno sa 30. septembrom, koja je pokazala da su količine maline u hladnjačama za 11 odsto manje u poredjenju sa avgustovskim podacima, a za 12 procenata u odnosu na isti period prethodne godine. Kada je reč o zalihama „crvenog zlata“, slično stanje je i u drugim zemljama, prvenstveno u Evropi, što utiče na podizanje cena plodova ove voćne vrste na svetskom tržištu.
LEKOVITA SVOJSTVA – GLAVNI RAZLOG POJAČANE POTRAŽNJE ZA MALINOM
Dr Leposavić smatra da su glavni razlozi koji su uticali na povećanje svetske potražnje za malinom, prvenstveno kultura ishrane, ali i dokazana lekovita svojstva ovog voća koja pozitivno utiču na zdravlje ljudi.
-Brojna istraživanja i potvrdjeni rezultati analiza su uticali da interesovanje potrošača za jagodastim voćem, a prvenstveno malinom značajno poraste u uslovima pandemije. U tim istraživanjima posebno se ističe izuzetno povoljan mineralni sastav, sadržaj vitamina C, K i svih koji pripadaju grupi vitamina B. Zahvaljujući alkalizujućim svojstvima i bogatom sadržaju minerala kalcijuma i kalijuma, korišćenje relativno malih količina plodova maline utiče na poboljšanje stanja kod obolelih od gihta, reumatizma i artritisa, jer se time reguliše sadržaj mokraćne kiseline. Antioksidansi plodova maline smanjuju nivo holesterola i triglicerida u krvi, kao i rizik od hipertenzije, jer povećavaju elastičnost arterija i sprečavaju njihovo začepljenje. I na kraju, zbog povoljnog sadržaja salicilne kiseline, malina protivupalno deluje na brojne procese u organizmu čoveka i to je, po meni, možda ključni razlog zbog čega potrošači, preplašeni korona virusom, više konzumiraju malinu i drugo jagodasto voće tokom pandemije – ističe dr Leposavić.
VELIKA ŠANSA ZA DOMAĆE PROIZVODJAČE
Dr Aleksandar Leposavić, vodeći stručnjak u srpskom malinarstvu, smatra da će pojačana potražnja za malinom na svetskom tržištu i skok njene cene u izvesnoj meri uticati na domaće malinarstvo, ali, ipak, nedovoljno da bi se ova, nekada velika uzdanica srpskog agrara našla na poziciji kakvu je ranije zauzimala.
-Proizvodnja maline u poslednjih nekoliko godina beleži pad, ne samo kod nas, već i u drugim zemljama, koje se svrstavaju medju značajnije proizvodjače ovog izvoznog voća. Sa usložnjavanjem situacije sa korona virusom došlo je i do skokovitog rasta tražnje za ovim voćem u svežem ili smrznutom stanju i to je činjenica. Do rasta tražnje je došlo, pre svega, u razvijenim zemljama Evrope i sveta i to je dovelo do ubrzane prodaje čileanske maline. To je uticalo i na rast tražnje za našom malinom, a samim tim dovelo i do rasta otkupnih cena – objašnjava dr Leposavić, dodajući da su u potpunosti pogrešna tumačenja da je ovakva cena maline u Srbiji rezultat angažovanja raznih radnih tela, nacionalnih saveta, radnih grupa za praćenje i utvrdjivanje stanja i problema u malinarstvu i brojnih asocijacija malinara, kao i samoproklamovanih predstavnika proizvodjača, jer njihove aktivnosti apsolutno nemaju nikakve veze sa formiranom cenom ovog veoma traženog voća.
Izvozna cena spske maline je odavno premašila tri evra za kilogram rolenda i ona i dalje raste, ali, kako navodi Leposavić, skoro da ne postoje količine ovog voća mimo onih koje su ugovorene. U poredjenju sa prethodnim sezonama, domaći proizvodjačii su ove godine uložili znatno više truda i sredstava u održavanje malinjaka, a glavni razlog su povoljnije otkupne cene. To će samo donekle popraviti loše stanje u malinarstvu, jer su za vidljivije pomake potrebne neke dugoročnije mere i ozbiljniji pristup svih aktera u procesu proizvodnje, prerade i izvoza.
Uzimajući u obzir značaj proizvodnje, prerade i izvoza maline za ekonomiju naše zemlje, a zbog evidentnog nedostatka ovog voća na svetskom tržištu, prema mišljenju dr Leposavića, u narednom periodu bi trebalo posvetiti posebnu pažnju unapredjenju znanja o samoj tehnologiji gajenja, potrebi povećanja proizvodnje, prerade, ali istovremeno i popularizaciji potrošnje ovog voća na domaćem tržištu.
Leposavić podseća da je rod maline u ovoj sezoni podbacio u svim zemljama koje se svrstavaju medju vodeće proizvodjače ovog voća u svetu, što je prouzrokovano, pre svega, nepovoljnim vremenskim uslovima.
-Najveći broj srpskih hladnjačara je u prethodnoj sezoni potpisao sa stranim kupcima prilično loše ugovore, tako da su zbog skoka cene maline vrlo teško organizovali otkup, ali je u čitavoj situaciji dobro to što se, zbog deficita i konstantnog rasta tražnje za ovim voćem, već sada uveliko potpisuju daleko povoljniji ugovorni aranžmani za sledeću godinu. Trenutno ne postoji zemlja u svetu koja bi mogla značajnije da nadomesti taj deficit za malinom, što otvara veliku šansu za srpske proizvodjače. Tu šansu treba mudro da iskoriste! Ne bi trebalo odmah da požure sa podizanjem novih zasada, kao što je to bilo tokom prethodnih godina, bez dobro obezbedjenih uslova za ovu vrstu proizvodnje, jer malina zahteva odgovarajuće zemljište, ali i kvalitetan sadni materijal, koga nema dovoljno na svetskom tržištu. U ovim okolnostima, najpovoljnija varijanta je da posvete veću pažnju već zasnovanim zasadima maline i iz njih izvuku maksimum – kaže za naš list dr Leposavić.
Srbija nema dovoljne količine kvalitetnog sadnog materijala i to je ono što će, pored obezbedjivanja radne snage, biti veliki problem u narednom periodu za domaće malinarstvo, jer se bitka za bolju zaradu upravo vodi na polju podizanja prinosa „crvenog zlata“.
Izvor: caglas.rs
