Bili su rekorderi u proizvodnji crvenog zlata, ali su zbog neisplativosti promenili sortu maline i opredelili su se za tuliman i polku.
Pre tri ipo decenije, Stojići iz ariljskog sela Mirosaljci podigli su prve zasade maline. Na oko pet hektara uz vilamet i miker, proslavili su se kao svetski rekorderi u prinosu crvenog zlata. Zbog novonastale situacije i neisplativosti proizvodnje, pre tri godine, promenili su sortu maline i opredelili su se za tuliman i polku.
– Sada imamo oko 2,5 hektara tulamina i 3,5 hektara polke. Dugo godina smo postizali visoke prinose vrhunskog kvaliteta kao i danas. Sa sortom vilamet postizali smo prinos od 28 do 31 tonu, a sa mikerom od 24 do 27 tona, i to bez protivgradne mreže i sistema za navodnjavanje. Danas je situacija drugačija, na našim plantažama imamo prinose u tulaminu od 26 do 30 tona, a polke od 15 do 20 tona po hektaru – kaže Milomir Stojić, višegodišnji svetski rekorder u prinosu crvenog zlata.
Protivgradna mreža, sistemi za navodnjavanje, orošavanje i primena svih neophodnih agrotehničkih mera čine malinjak Milomira Stojića jednim od najreprezentativnijim u Evropi.
– Proizvodnja maline ne može da se radi na primitivan način i da se improvizuje, ko očekuje ozbiljnije prinose, mora da ima protivgradnu mrežu, sisteme za navodnjavanje. Polka ima na 3,5 hektara i sisteme za orošavanje, mora se neprestano ulagati i raditi u malinjacima jer vreme improvizacije je davno prošlo – kaže Stojić za agenciju RINA. On smatra da je proizvodnja maline bez protivgradne mreže i sistema za navodnjavanje veliki rizik za proizvođača jer ne može garantovati opstanak i egzistenciju malinara.
– Proizvođači koji ne mogu da proizvedu 20 tona maline po hektaru ne mogu da opstanu, sa današnjim cenama i vremenskim neprilikama koje nas prate. Svaki malinar treba da radi samo onoliko koliko može da odradi sam, odnosno sa članovima porodice, na pravi način uz primenu svih agrotehničkih mera, a onda će doći i prinos koji će moći da opravda rad koji je uloženu proizvodnju maline – kaže Stojić za RINU.
Prema njegovim rečima proizvodnja maline ne može opstati ako se radi za cenu koštanja maline, trebalo bi proizvođači da imaju neku svoju zaradu, a pristojna zarada na cenu koštanja bi mogla da prođe na ivici od evra i po.
– Postoji mišljenje ljudi da je dovoljno da čovek u proizvodnji maline zaradi 20, 30 dinara, ja bih samo podsetio da su ljudi na krompiru ranije zarađivali puno više, kao i na šljivi i jabuci. Malina je nešto mnogo teže, vrednije i ozbiljnije i ona odnosi zdravlje ljudima i ne može se raditi za cenu koštanja – zaključuje on.
Кopanje malinjaka privodi se kraju kao i đubrenje, a Stojić tvrdi da bez motike nema ni malinarstva.
– Nema hleba bez motike, nije normalno da se herbicidima tretira nešto što je živo i treba da da rod, u njega treba da se unese ono što biljka zahteva poput stajnjaka a tvrdim već dve decenije da bez motike nema malinarstva, motika je osnov za dobijanje kvaliteta i dugu eksploataciju zasada – kaže Stojić dodajući da površine ne donose profit nego kvalitet i kvantitet po jedinici.
Da bi se osigurali od suše, Stojići su tri ipo kilometara doveli vodu do svojih malinjaka, a protivgradnom mrežom ne štite samo rod, već i zasade koji mogu poslužiti za primer u svetskoj enciklopediji proizvodnje crvenog zlata. Primer uspešne proizvodnje danas ogleda se i u odgovornosti svakog člana porodice.
– Mislim da je dobro imati protivgradnu mrežu i zbog mladog zasada za narednu godinu, dešavalo se da se mladi lastari polome i naredne godine, da nema šta da se veže . Sa druge strane, 3,5 km je tačno od bunara do ove tačke gde se sada nalazimo, tri vode imamo i tri godine smo radili na dovođenju vode da bi pokrili sve površine i uložili veliki novac i to nam garantuje sigurnost od suše, međutim, opet tvrdim da je sve u Božijim rukama – kaže Stojić za agenciju RINA.
Najsvetliji primeri srpskog malinarstva upravo su u ariljskom kraju. Ovde u Mirosaljcima, Stojići bi na najbolji način mogli svetu da predstave kako se i na koji način proizvodi crveno zlato zlata vredno, kako treba da izgledaju zasadi srpske maline, ali i biti primer kako više generacija jedne porodice neumornim radom, trudom i entuzijazmom opstaje u malinarstvu.
Telegraf.rs/Glas Zapadne Srbije
