Onlajn zapošljavanje na probi

Sve donedavno, za one koji nemaju stalan posao, sezonski rad u poljoporivredi bio je dobra prilika da se nešto u prolećnim i letnjim mesecima zaradi. I dalje se u tom smislu ništa bitnije nije promenilo, posla u poljoprivredi ima od ranog proleća pa sve do kasne jeseni, ali činjenica je da je sezonskih radnika iz godine u godinu sve manje. Razlozi su višetruki: rapidno osipanje stanovništva u selima, nezaposleni iz ruralnih područja posao traže u većim gradovima ili odlaze u inostranstvo, pa poljoprivredna gazdinstva sve teže dolaze do sezonaca za rad na njivama, u voćnjacima, povrtnjacima ili vinogradima.

Situacija s najamnim radnicima je, manje-više, ista, kako u Vojvodini, tako i u centralnoj Srbiji, a, po oceni stručanjka iz Nacionalne alijanse za ekonomski razvoj (NALED), problem je posebno izražen u pograničnim delovima zemlje. Miroslav Rajlić, konsultant u NALED-u, nedavno je u Novom Sadu govorio u o poteškoćama poslodavaca koji angažuju radnike za sezonske poslove.

– Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Vršcu ima nešto manje od 7.000 nezaposlenih. To je značajan broj ljudi, ali i pored toga, vinogradari su minule jeseni jedva uspevali da nađu berače za grožđe. Veoma malo njih je, na primer, pristalo da dođe u desetak kilometara udaljenu Guduricu, iako su pojedini poslodavci plaćali troškove prevoza i davali dnevnicu koja se kretala od 2.500 do 3.000 dinara, rekao je Rajlić.

Stop radu „na crno“

Bojazan od nedostatka sezonske radne snage među poslodavcima u poljoprivredi sve je prisutnija kako se približava puna sezona. Dobrim delom oni su proteklih godina tome i sami doprineli, jer je, po procenama NALED-a, 95 odsto angažovanih sezonaca do sada radilo uglavnom „na crno“, bez regulisanog zdravstvenog i penzionog osiguranja i za relativno malu dnevnicu. Kako bi se prekinulo s takvom praksom Ministarstvo poljoprivrede je, u saradnji s Nacionalnom alijansom za ekonomski razvoj (NALED) i uz podršku Poreske uprave, pokrenulo elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi.

Sistem je nakon dve godine priprema i donetog Zakona o pojednostavljenom radnog angažovanju sezonskih radnika u određenim delatnostima počeo da se primenjuje 7. januara ove godine.

– Za nešto manje od četiri meseca onlajn prijavljivanje sezonaca, portal sezonskiradnici.gov.rs koristilo je oko 70 poslodavaca, dok je na poslovima u poljoprivredi bilo angažovano blizu 3.000 sezonskih radnika. Svi oni su ostvarili pravo na penzijski staž i zdravstveno osiguranje, jer je za njih plaćen porez 4.200.000, kao i doprinos u ukupnom iznosu 12.000.000 dinara, naveo je Rajlić.

Ovim sistemom, istakao je konsultant NALED-a, praktično su umreženi i zaštićeni svi učesnici u organizovanju i radu na sezonskim poslovima. Pre svega sezonski radnici, poslodavci, a i država ima nemale koristi, jer se ovaj rad do sada praktično nigde nije evidentirao i nije bio iskazan kroz doprinos buxetu. U NALED-u kažu da je prošle godine na sezonskim poslovima u poljoprivredi zvanično zakonski bilo prijavljeno svega 3.585 radnika, a zna se da se tokom sezone na poslovima u poljoprivredi u Srbiji angažuje u proseku 60.000-80.000 ljudi .

– Poslodavci su izbegavali prijavljivanje, od čega su najviše šete imali angažovani radnici zbog neplaćanja poreza i doprinosa za zdravstveno, invalidsko i penziono osiguranje, a posredno i država, rekao je Rajlić, koji očekuje da će se, s primenom novog sistema elektronskog zapošljavanja sezonaca, u buxet Srbije godišnje od uplata poslodavaca sliti oko tri miliona evra.

Organizovana obuka poslodavaca

U cilju promocije elektonskog sistema prijavljivanja sezonskih radnika, Nacionalna alijansa za ekonomski razvoj već nekoliko meseci u okviru Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga sprovodi obuku za poslodavce i odgovarajuće organe lokalnih samouprava. Tako je nedavno i u Skupštini Grada Novog Sada održana prezentacija ovog sistema za sve zainteresovane poslodavce i predstavnike opština iz Južnobačkog okruga.

– Kao najvažniju novinu bitno je istaći da svi prijavljeni preko portala sezonskiradnici.gov.rs imaju pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje u slučaju povrede na radu, što do sada nije bio slučaj, objasnio je Rajlić i napomenuo da prijavljeni radnici ne treba da strahuju za vreme obavljanja sezonskih poslova da će biti skinuti s evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje i imaće pravo da i dalje dobijaju naknadu iz fonda za nezaposlene, odnosno primaju socijalnu pomoć.

Sistem omogućava krajnje pojednostavljenu tehniku prijavljivanja zaposlenih sezonaca, jer su NALED i Poreska uprava uspeli da razviju mobilnu aplikaciju za angažovanje sezonskih radnika. Dovoljno je da poslodavac do 10 časova svakog radnog dana za prvu smenu, odnosno 13-15 časova za drugu, izvrši prijavu i odjavu preko portala Poreske uprave koja će, na osnovu podataka u centralnom registru za socijalno origuranje, to notirati. Sistem daje mogućnost i da angažovani radnici, pomoću „pametnog“ telefona, upisom svog JMBG provere da li su prijavljeni ili ne.

– Sezonskim radnicima sistem pruža mogućnost da njihov rad konačno bude negde evidentiran, što automatski povlači pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje. Po tom osnovu imaće i sva prava koja se odnose na zaštitu na radu, kao i lečenje i nadoknadu u slučaju lakše ili teže telesne povrede, rekao je Dragan Agatunović, načelnik Poreske uprave, napominjući da po zakonu sezonski radnik u kalendarskoj godini kod jednog poslodavca maksimalno, sa osmočasovnim vremenom i pravom na odmor od najmanje 30 minuta, može biti angažovan najviše do 120 radnih dana.

(Ne)dozvoljen rad rođaka i komšija

Poslodavci smatraju da je mogućnost elektronskog prijavljivanja sezonaca veliki pomak u radno-pravnim odnosima, čime se umnogome rasterećuju administrativni troškovi prijavljivanja-odjavljivanja radnika i štedi vreme. Pozitivnim ocenjuju i što je zakon predvideo da se radnici mogu prijavljivati i odjavljivati na dnevnom nivou, u zavisnosti od vrste posla i vremenskih (ne)prilika. Bez obzira na sve ove prednosti, pojedine agencije koje iznajmljuju sezonske radnike izražavaju bojazan da poljoprivredna gazdinstva, ako se odluče za onlajln prijavljivanje sezonaca, zbog većih troškova (303 dinara po radniku), neće prihvatiti ovaj sistem.

– Za mnoge će to, posebno one koji zapošljavaju više od dvadesetak radnika, predstavljati dodatno opterećenje. Naći će se uvek način da sezonci budu predstavljeni kao rođaci ili komšije koji jedni drugima pomažu u radu što je, po zakonu, dozvoljeno, rekla je Tatjana Ostojić, zastupnik firme „Madison“ iz Novog Sada, koja tokom sezone za rad na određenim poslovima u poljoprivredi angažuje više stotina radnika.

Bez obzira na sve sumnje, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi višestruko je koristan i predstavlja korak napred u sređivanju stanja u oblasti radnog zakonodavstva u zapošljavanju sezonaca. Bitno je to i za sezonce i za poslodavce, zbog sopstvene pravne zaštite i sigurnosti. Za državu je takođe značajno da se siva ekonomija u poljoprivredi svede na prihvatljiv minimum, s obzirom na to da više od 80.000 radnika koji svakog leta rade „na crno“ za veoma skromnu dnevnicu i bez ikavih prava nikog ne ostavlja ravnodušnim.