U Prijepolju se poslednjih godina sve češće govori o psima lutalicama – ne kao o “usputnoj” temi, već kao o problemu koji direktno utiče na bezbednost ljudi, ali i na odnos društva prema životinjama. Građani prijavljuju čopore pasa u pojedinim naseljima, ispred škola, oko pijace, u centru grada, kao i u blizini kontejnera gde se životinje okupljaju zbog hrane.
Sa druge strane, mnogi upozoravaju da se situacija ne može rešavati “preko noći”, niti nasilnim merama, već samo sistemski – uz odgovornost lokalne samouprave, komunalnih službi i jasnu strategiju.
Related posts
Strah, ali i stvarni incidenti
Najveći problem je osećaj nesigurnosti. Roditelji posebno brinu kada deca sama idu u školu, dok stariji sugrađani izbegavaju određene ulice rano ujutru ili uveče. Prijave građana najčešće se odnose na lavež, jurnjavu, agresivno ponašanje pasa u čoporima i situacije gde ljudi ne znaju da li su bezbedni.
Istovremeno, treba reći i sledeće: veliki broj pasa nije “agresivan” po prirodi – agresija često dolazi iz gladi, straha, loših iskustava i stanja na ulici.
Ko je nadležan i zašto se problem vrti u krug?
Građani se najčešće obraćaju Komunalnoj policiji, JKP-u ili opštinskim službama. Ali mnogo puta odgovor bude: “nismo nadležni”, “nema kapaciteta”, “nemamo azil”, “čeka se konkurs”, “to radi neko drugi”.
U međuvremenu, problem ostaje na ulici. I svake godine se ponavlja ista priča: kada dođe leto i više ljudi boravi napolju, problem postane vidljiviji, a reakcije kasne.
Šta bi lokalna samouprava morala da uradi?
Ovo nisu “velike filozofije”, već standardne mere koje funkcionišu u gradovima gde se problem smanjuje:
- Sterilizacija/kastracija (CNR program – uhvati, steriliši, vrati/udomi)
Bez ovoga, svaki pokušaj rešavanja je privremen. - Udomljavanje + jasna kampanja
Lokalna kampanja sa fotografijama pasa, kontaktom i podrškom građanima koji žele da udome. - Kontrola vlasničkih pasa
Mnogo “lutalica” nisu lutalice, već napušteni ili pušteni psi. Potrebne su kontrole, čipovanje i sankcije. - Uređeno sklonište ili ugovoreni kapaciteti
Ako Prijepolje nema sopstveno sklonište, mora da postoji transparentan ugovor sa postojećim kapacitetima i izveštaj o rezultatima. - Transparentnost troškova
Građani imaju pravo da znaju: koliko se izdvaja, kome ide novac, koliko pasa je sterilisanо, udomljeno, zbrinuto.
Odgovornost je i na nama
Ne treba bežati ni od činjenice da problem nastaje i zbog ljudskog ponašanja:
- izbacivanje štenadi,
- ostavljanje pasa na selu i u gradu,
- hranjenje bez kontrole i bez prijave nadležnima,
- “puštanje” pasa da se sami snalaze.
Sve to na kraju postane problem svih građana.
Pitanja na koja Prijepolje čeka odgovor
- Koliko pasa je sterilisanо u poslednjih 12 meseci?
- Ko sprovodi program i koliko košta?
- Postoji li plan za sklonište ili ugovoreni smeštaj?
- Ko kontroliše čipovanje i napuštanje vlasničkih pasa?
- Kada će građani dobiti konkretne rezultate, a ne obećanja?
Psi lutalice nisu “tema za svađu” već test ozbiljnosti lokalne politike i sistema. Dok ne dobijemo jasnu strategiju i brojke, Prijepolje će i dalje imati problem – i ljudi i životinje će i dalje biti prepušteni ulici.
