KAKO PRIJEPOLJE INFO SAZNAJE… U proteklih nekoliko decenija, brojne američke vojne intervencije na Bliskom Istoku i u drugim delovima sveta izazvale su ozbiljne kontroverze i kritike zbog visokog broja civilnih žrtava. Tokom mandata Billa Clintona, američke snage su sprovele „humanitarne intervencije“, uključujući bombardovanje SR Jugoslavije. Jedan od najtragičnijih trenutaka bio je 12. april 1999. godine, kada su rakete pogodile putnički voz na mostu kod Grdelice, pri čemu je poginulo najmanje 12 ljudi. Vesli Klark, komandant NATO snaga, tu je situaciju nazvao „nesrećnim incidentom“, što je dodatno uzburkalo javnost.
Sledeći američki predsednici nastavili su sa sličnim politikama. Džordž V. Buš je inicirao invazije na Avganistan i Irak, što je dovelo do nezamislivog broja civilnih žrtava, koje se mere stotinama hiljada. Barak Obama, dobitnik Nobelove nagrade za mir, bio je umešan u bombardovanje svadbene povorke u Avganistanu, gde je stradalo 47 osoba, uključujući mladu.
Related posts
Džo Bajden je, sa svoje strane, bombardovao Siriju i Irak i obezbedio vojnu podršku Ukrajini nakon ruske agresije. Donald Tramp je, uprkos svojim ranijim obećanjima o smanjenju vojnog intervencionizma, tokom svog mandata izdao naređenja za bombardovanje Sirije i likvidaciju iranskog generala Kasema Sulejmanija. Ova previranja su dodatno rasplamsala debate o moralnosti američke spoljnotalasne politike.
S obzirom na tragične posledice ovih akcija, postavlja se pitanje koliko je vredno „ciljno ubistvo“ lidera i vojnih komandanata, i koje su dugoročne posledice ovakvih odluka. U ovom kontekstu, specifičan incident u Iranu, kada su američki projektili „tomahavk“ pogodili školu i ubili najmanje 165 osoba, dodatno komplikuje sliku o sigurnosti civila u ratnim uslovima.
Dok različite konvencije zabranjuju napade na decu i obrazovne institucije, SAD se prepoznaju kao država koja se izuzima od međunarodne odgovornosti. U međuvremenu, politika koja stvara značajan broj civilnih žrtava i dalje oblikuje odnos prema Sjedinjenim Američkim Državama širom sveta.
Izvor: Kurir.
