KAKO PRIJEPOLJE INFO SAZNAJE… U Polimskoj dolini i dalje se može čuti zvuk čekića koji udara po vrućem gvožđu, što predstavlja retkost u vreme kada su moderne mašine preuzele većinu poljoprivrednih poslova. Ovaj prepoznatljivi zvuk dolazi iz radionice Fadila Musića, jednog od poslednjih preostalih kovača u tom regionu, koji već decenijama neguje svoj zanat, star stotinama godina.
U Musićevoj radionici, koja odiše tradicijom, nastaju različiti poljoprivredni alati, uključujući potkovice za konje, motike, kosijere i sekire. Iako su plugovi i volovi odavno ustupili mesto savremenim mašinama, Fadil ističe da i dalje ima dovoljno posla. „Ranije smo se zemlju obrađivali sa zapregama, a ja sam pravio plugove i ravnjike. Sada se koristi moderna oprema, ali alati poput motika i sekira i dalje su potrebni“, prisjeća se Fadil.
U njemu se nekada čuo celi niz udaraca čekića, dok danas ovaj zvuk dolazi gotovo isključivo iz njegove radionice. Klijenti dolaze sa svih strana Srbije, uključujući Užice, Požarevac i Šabac, kako bi popravili ili naoštrili svoj alat. „Znaju da ovde mogu dobiti uslugu kakvu ne mogu nigde drugde“, objašnjava Musić.
Ovo umeće Fadil je nasledio od svog oca, a metode izrade alata ostale su iste kroz sve godine. U njegovoj radionici koristi se i poseban kamen za oštrenje alata, koji ne greje oštricu. „Ovaj kamen se kvasi vodom i omogućava precizno oblikovanje oštrice“, pojašnjava majstor.
Međutim, proizvođač upozorava na sve teže snalaženje kada je reč o kvalitetnim materijalima. „Ranije smo koristili stare opruge automobila za pravljenje alata. Sada se ne može naći takav materijal“, naglašava Fadil.
Osim alata za poljoprivredu, u radionici su sačuvani i gotovo zaboravljeni instrumenti koji su nekada korišćeni za izradu drvenih posuda i razne lovačke sprave. Iako Fadil još ima posla, zabrinut je zbog nedostatka mlađih koji bi nastavili ovu tradiciju. Zvuk čekića u njegovoj radionici postaje simbol borbe za očuvanje zanata koji se gubi u zaboravu.
Izvor: PP Media
