У целом Београду нема квадрата за „Квадратуру круга“, ПОДЕЛИТЕ ДА ПОМОГНЕМО господину БРАНКУ, уз њега смо одрастали, то је најмање што можемо!
Један од ретких, можда и последњи , због којег смо још увек волели РТС!
Бранко Станковић ,аутор и водитељ култне емисије „Квадратура круга“, и његова дама, су избачени из свог стана, који су имали само на коришћење, и добили у „Белим Водама“ стан без струје и воде. То је награда за најлепшу српску емисију и њеног аутора?
Квадратура срца
У Београду и Србији више нема места за здраве, лепе, поштене,за НАЈБОЉЕ
Постали смо сами себи непријатељи или смо то одувек
Када нисмо добри у школи терали су нас сто пута да испишемо једну исту реченицу на табли, е сад бих ја исто тако ове понављаче и лажне докторе терао да исписују милион пута Бранко Станковић
БРАНКО СТАНКОВИЋ човек
Постоје моменти када се стидим јер да није стидао куда бих стигао, да не знам шта је срамота ко бих постао. Најпре се стидим ружног да би касније, одрастањем, вером, карактером стремио лепом.
Љубав према свом граду, својој земљи и свом ,како ја то зовем, метру неба , коме ја то да објасним када милиони наших предака својим животима нису, када хиљаде песника и књижевника нису успели ни део те љубави у реч да спакају, али стид и срам који се пробуде као вулкан надјачају све то , срамота од продаје деце , наше СРПСКЕ ДЕЦЕ, као и умирање јер немају за лекове и лечење у Србији, својој земљи где бахати троше на вечеру или у клубу њихов лек то ме чини мањим човеком срамотећ се њихове срамоте
БРАНКО СТАНКОВИЋ човек који је испричао најлепше приче о Србији , човек који нас је подсетио на најсветије, на село, баку, немаштину наше деце по Србији али пре свега н њихово духовно богатство је истеран из свог стана!
Док новокомпоновани грађани Београда и Србије, азиланти и преваранти добијају држављанство и квадрате Бранку се исти одузимају. Те ваше квадратуре никада неће моћи ни са стотинама хиљада евра и хиљадама метара квадратних да замене само милиметар квадратни Бранковог Срца, Бранко није био Бранко Коцкица па се продао или Миња Субота или Лазар Ристовски или плејада ситних душа, Бранко је остао Бранко и зато је као и стотине, хиљаде Срба, Београђана истеран из свог стана!
Бранко ја Вас позивам код мене! Добро ми дошли у свако доба дана или ноћи! Био бих пресрећан да Вам будем ту!
Звао сам колеге господина Бранка и нису ми дали никакав контакт са објашњењем да је у „неком пресељењу сад“ , други пут кад сам позвао упутили су ме на e-mail адресу емисије! Колеге не знају да је човек који је створио емисију за коју раде без струје и воде! У шта смо се то претворили да онај који је помагао дечицу, старима и свима по Србију у добијању иоле хуманих услова за живот остане без истих. Ако је то наше хвала великанима, глумцима, уметницима, господину БРАНКУ и његовој породици онда је Србија без будућности!
Највероватније ћу заједно са Вама ових дана покренути акцију да сви са Дневне дозе Београда помогну господина Бранка и његову породицу који је код нас заслужио много више само да добијем сагласност господина Бранка! Волео бих да сви помогнемо колико ко може и покажемо да смо и даље људи и да радимо оно што би надлежни требали да су људи и да нисмо заборавили наше највредније и најквалитетније, оне који су увек били светло! То је најмање што можемо! Договорено?
АС
Stanković sa suprugom uz baterijske lampe, sveće i plinski rešo, dostojanstveno trpi nevolju.
Čovek je, za mene, mera svega. Ako oseti sopstveni bol, to znači da je živ. Ako prepozna tuđi, potvrđuje da je čovek, u najlepšem smislu ove reči. Na mom životnom putu, u mom poslu, ovoj našoj lepoj, ali i gorkoj profesiji, putokaz su mi bile ove tri rečenice. Sada sam suočen sa saznanjem da za neke čovek, ipak, ne postoji.
Beograd, a Bele vode kao da su nakraj sveta. Ulica Komovska, dan uoči proteklog vikenda pozvonili smo na vrata Branka Stankovića, autora kultne emisije „Kvadratura kruga“. Bele vode su njegova nova adresa na koju je „katapultiran“. Iznenada i bahato. U stan u kome nema struje, gde su popucale cevi u kupatilu, dotrajao parket… U kome on i njegova supruga Slavka tumaraju uz svetlost sveća, uz baterijske lampe. U kome ponešto spreme na plinskoj boci, a na kupanje idu kod komšija.
Razboleli su se Stankovići. Od stresa. Od nepravde. Od neljudi. Celu proteklu sedmicu sami su, čak i noću pod lampama, čistili ovaj stan kako bi preselili tek deo biblioteke, nameštaja i pokućstva. Deo su ostavili, nešto prodali, knjige poklanjali. Za to vreme apelovali su da im se struja priključi, ali je to bio doziv bez odziva. Ni po ubrzanoj proceduri EPS tokom proteklih nekoliko dana nije struju priključio, pa se svi pitamo kakva li je tek redovna procedura.
– Tako je, neko nas je prevario – kaže, kao za sebe, Branko Stanković. – Ne jednom… Dvostruku prevaru smo doživeli. Prvi put kada smo dobili stan za koji se, po Zakonu o restituciji, ispostavilo da se vraća prvobitnom vlasniku. Drugi put kada je predsednik Stambene komisije RTS-a Slavoljub Milenković izvestio Upravni odbor naše kuće da je stan koji nam dodeljuju potpuno uslovan. Milenković je, uz to, naveo da je Stankovićima sasvim dovoljan stan od 37 kvadrata, „jer kćerka više ne živi sa njima“, mada je Stambenoj komisiji bio na raspolaganju i stan od 62 kvadratna metra.
To što je osam godina živeo i proživeo sa porodicom u centru Beograda, i što je dobio upola manje kvadrata na periferiji, njemu ništa ne znači. Nije ni tražio da baš tu, u centru, dobije svoj zasluženi krov nad glavom. Bio je, jednostavno, prvi na rang-listi Stambene komisije RTS-a. Ni sada se ne žali, ni reč ne prigovara što je u Bele vode ekspresno morao da bude preseljen. I nije nas on ni pozvao da se požali. Putokaz nam je bilo tek nekoliko redova iz njegovog intervjua o emisiji „Kvadratura kruga“, koja pokreće na dobra dela, u TV dodatku naših „Novosti“. U ovom intervjuu, između ostalog, podstaknut je da odgovori na pitanje – otkud on u Belim vodama?
– Početkom protekle nedelje, vlasnik kuće kome je vraćena imovina Predrag Đajić banuo je sa sestrom i tražio da, bez pogovora, odmah napustimo stan koji sam koristio kao zakupac – govori Branko Stanković. – Nije želeo da razume da nam stan još nije uslovan za useljenje, tek 7. februara RTS je podneo zahtev EPS-u za priključenje struje, jer je uknjižba trajala tri meseca. Uz to, Đajić nije poštovao to što sam mu svojevoljno ustupio ključ od stana koji je tek našim ulaganjem obnovljen i proširen na potkrovlje. Poneo se zaista neprimereno.
Nije imao izbora. Branko je sa suprugom Slavkom, oboje novinari RTS-a, morao da napusti stan u Ulici Ilije Garašanina, u koji je tokom osam godina uložio više od 20.000 evra. Još malo da je dodao, mogao je u Belim vodama da kupi stan iste kvadrature kao ovaj koji je dobio, ne kao vlasnik, već i dalje samo kao zakupac. Koliku zakupninu će plaćati, odrediće komisija RTS-a, kojom već dve decenije rukovodi Slavoljub
Teško je Branku. Uzdržava se da svu gorčinu iznese. Supruga Slavka je gotovo bez reči. Više puta ponavlja da ne bi volela patetiku…
– Snaći ćemo se – prenosi samo Brankove reči. – Njegovo biće je takvo da u svemu bude skroman. To je pokazao i u ovoj nevolji.
Vrtimo emisije „Kvadrature kruga“…
Branko Stanković je trijumfovao u mnogobrojnim bitkama protiv nepravde. Izvojevao ih je za male, obične ljude. Za zaboravljene i unesrećene. Za osmeh dece bez roditelja. Tragao za njihovom srećom od Horgoša do Dragaša i donosio im nadu. Njegova reč pokretala je na dobrotu i plemenitost. Množila se armija humanih ljudi u akcijama koje je pokretao da beskućnici imaju kuće. Vraćao je veru u ljude. Oneljuđene. Spajao, uprkos vremenu otuđenja, ruke dobrotvora. Govorio: „Ako si sam, ne treba da budeš i usamljen“. Osvetljavao put. A doživeo je da on, luča dobrote, bude u mraku.
– Ništa mene ne može da pokoleba, u mom biću su koreni iz kojih su davno stasali izdanci – kaže nam. – Nije meni bitno ni gde si, ni šta si… Meni je bitno kakav si. Mnoge sam nevolje junaka „Kvadrature“ upio u sebe. Zato istrajavam.
NISAM U DNEVNOJ PRODUKCIJI
POKUŠALI smo da od Slavoljuba Milenkovića dobijemo odgovor na pitanje kako je moguće da Upravni odbor RTS-a, kako svedoči Branko, izvesti da je stan namenjen porodici Stanković potpuno uslovan, a da oni ni do danas nemaju struju.
– Zašto vi mene zovete tokom vikenda da me to pitate? – uzvratio je Milenković.
– Zato što smo dnevna produkcija – odgovorili smo.
– Ako ste vi, ja nisam – završio je razgovor predsednik Stambene komisije RTS-a.
UPOZORAVAO SAM
OD 2016. godine upozoravam RTS i njihovog zakupca Branka Stankovića da isprazne stan u kući koja mi je vraćena u postupku restitucije – kazao nam je Predrag Đajić. – Nisu su to ozbiljno shvatili, a sada se bune. Zašto je Stanković ulagao, to je njegov problem, neka ga RTS obešteti. I uopšte ne znam zašto bih ja vama to objašnjavao.
